Zove se “Gospodnja molitva” zato što se veruje da ju je prvi izgovorio sam Isus Hrist koju je naučio apostole da se tako mole rekavši: “Ovako se vi molite…” (prema Jevanđelju po Mateju) ili “Kada se molite kažite…” (prema Jevanđelju po Luki).

Ova molitva zapisana je u Bibliji, u dve od ukupno četiri knjige jevanđelja Novog Zavjeta. Prevedena je na sve jezike sveta koje govore hrišćani i kako je prilagođena lokalnim jezicima, uvek pomalo odstupa od originala zapisanog u Bibliji.

Ovo je verzija na srpskom jeziku:

Oče naš, koji si na nebesima,

da se sveti ime Tvoje,

da dođe carstvo Tvoje;

da bude volja Tvoja,

i na zemlji kao na nebu.

Hljeb naš nasušni daj nam danas,

i oprosti nam dugove naše,

kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

i ne uvedi nas u iskušenje,

no izbavi nas od zloga.

Kao i sve druge molitve uobičajno je da se i “Oče naš” završi tako što vernici kažu “Amin”.

Interesantno je da u Jerusalimu postoji crkva Pater noster (Oče naš). Prema predanju, na ovom mestu je Isus poslednji put sakupio apostole i naučio ih molitvi “Oče naš”. U znak sećanja na taj događaj po zidovima crkve nalazi se ispisan tekst molitve na preko 100 jezika, pa i na srpskom.