U životu se suočio sa brojnim zdravstvenim problemima, a najteža od svih dijagnoza bila je ona koju je čuo pre skoro dvadeset godina – tumor na mozgu.

Borba je bila jedina opcija: 20. decembra igrao je predstavu, a već dan kasnije otišao je na operaciju.

Brajovićeva najteža bitka počela je kada je iskusni glumac osetio kako mu povremeno trne ruka. Isprva je to pokušavao da prenebregne, smatrajući da je reč o premoru ili kakvom drugom bezazlenom simptomu preterane posvećenosti poslu. Međutim, pošto se bol javljao sve češće, Vojislav je odlučio da se ponaša u skladu s odgovornošću, pa je posetio lekara.

Foto: ATA images

 

Dijagnoza mu je zadala težak udarac, a malo ko bi je podneo na nogama: imao je tumor na mozgu. Olakšavajuća okolnost bila je činjenica da je bolest, praktično, u začetku, te da ne pokazuje znake ozbiljne progresije. Po mišljenju stručnjaka, jedna hirurška intervencija dovoljna je za potpuno izlečenje. Veliki glumac rešio je da iskoristi prvu pauzu između brojnih predstava u kojima je igrao kako bi se podvrgao preporučenoj terapiji.

Operacija je uspela. Iako Vojislav nikoga nije želeo da opterećuje svojom bitkom, kolege i prijatelji saznali su da se sa njim nešto dešava.

Vrlo brzo Brajović je otpušten iz bolnice. Pre nego što je izašao želeo je da se konsultuje sa svojim lekarom, koji se u mladosti bavio boksom.

– Mogu li nazad u ring, Jokso – pitao ga je.

− Samo ti šibaj, Vojo, i ne osvrći se – glasio je odgovor.

Glumac je samo to čekao. Već narednih dana njegove predstave bile su na repertoaru. Maestralno je odigrao svoje uloge u „Mletačkom trgovcu” i „Kokoški”. Iako bi većini Vojinih kolega bila potrebna kolika-tolika pauza da se oporave od dramatičnih događaja kakvi su zadesili njega, on je iz kreveta otišao direktno na daske koje mu, očigledno, život znače. S pravom, maestro pozorišne scene smatrao je da mu niko nije mogao propisati terapiju bolju od glume.

BONUS VIDEO: