Legendarni glumac Nebojša Glogovac preminuo je u 49. godini života. NJegov otac prota Milovan Glogovac, teška srca je odlučio da progovori za medije o najvećem bolu koji je doživeo odlaskom sina.

Bez sina je ostao u februaru 2018. godine, ali tuga nikada neće nestati. Ipak, bude mu srcu drago kad čuje i danas koliko su ga voleli i cenili.

Foto: A. Stanković

 

 

- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stižu reči odasvud: „Nebojša se nikad i nigde nije obrukao", to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu. Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja. Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu - počeo je on, pa nastavio o Nebojši kao što nikad do sad nije.

NJega je oblikovala naša vera

- Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci... I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji. NJega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti. Najpre, da nije vrednost samo ono što je materijalno i opipljivo, već ono što u sebi nosiš. LJubav prema drugima, nesebičnost i plemenitost kao darove.

Foto: A. Stanković/Igor Marinković

 

 

- A darovi se umnožavaju što ih više deliš. Nebojša ih je umnožavao, a vraćaju mu se i sada, danas, u sećanjima koja stižu na njegovu ovozemaljsku adresu. Ne samo iz Srbije i ne samo od Srba, već i od pripadnika drugih naroda iz čitavog sveta. To je dokaz njegove širine i poštovanje čoveka u pravom smislu te reči. Dokaz da njegova vera u dobrotu nije bila uzaludna. Da mu život nije bio uzaludan. A zašto je tako kratko trajao, to sami Bog zna.

Prota Milovan se seća svakog Nebojšinog koraka. Prve recitacije o Svetom Savi. Još tada su malom, plavokosom dečaku predvideli put glumca. Seća se i kada je sa sinom sedmogodišnjakom, iz muke, krenuo iz rodne Hercegovine. Porodica Glogovac bacila je, tada, sidro u banatsku ravnicu. Najpre u Opovo, nadomak Pančeva, potom, u Pančevo. 

(24sedam)

BONUS VIDEO: