Nakon toga, preselila se iz grada u selo Orlovat, gde se posvetila proizvodnji mleka zajedno sa svojom porodicom. Iako ova učena žena neretko dobija preporuku da se preseli u grad i sa porodicom skloni sa sela, ona smatra da je napravila pravi izbor. 

- Ja nisam studirala samo u Srbiji, već i u Bolonji. Tamo sam završila valorizaciju tipičnih agro-prehrambenih proizvoda. Svoje znanje sam primenila u Srbiji, konkurisala sam u raznim ministarstvima (poljoprivrede, prosvete). LJudi su govorili da je greška što školovana žena odlazi na selo, a to govore i danas, ali ja ne smatram da je to tako - objasnila je Prohaska gostuući u jutarnjem programu TV Prva.

- Ovo je moj izbor, mojoj deci i meni ništa ne fali, grad je od nas 20 minuta kolima. LJudi od Novog Beograda do Dorćola putuju sat i 20 minuta, u špicu, a meni je Zrenjanin na 20 minuta. Ja kažem ljudima da je to moja odluka, nisam iskoristila sve kapacitete, ali ono što sam stekla obrazovanjem to koristim. Moj odnos sa ljudima je drugačiji i uvažavam svakoga pa to očekujem i od drugih - navodi ona i kaže da je u razumevanju drugih pomoglo njeno obrazovanje.

Foto: TV Prva printskrin

 

- Odnos i poštovanje sa ljudima mi se vraća. Mislim da je to ključ. Ovo je "muški posao", suprug radi više od mene na terenu. Kada uzmem slobodan dan moj suprug sve preuzme na sebe. Moje obaveze su deca, vožnja dece do škole i na treninge kao i sve u vezi sa decom. Na imanju mi imamo 45 muznih krava i još do 25 grla imamo junica, mladih do godinu dana, steonih - objašnjava vredna žena.

- Ustajem u pola pet. Od pet do sedam sam napolju sa stokom, u sedam budim decu pravim im doručak i vozim ih u školi, potom sebi spremam doručak. Imam malo slobodnog vremena, u tih pola sata pozovem nekoga na kafu ili ja odem kod nekoga, posle toga spremam ručak idem po decu u školu i onda opet kreće posao napolju od dva do šest. Nakon toga sam slobodna - prepričava Tanja Prohaska.

Foto: TV Prva printskrin

 

Država pomaže mlečno govedarstvo putem subvencija, dok Tanja navodi da je situacija, iako se situacija popravila, i dalje teška, kao i da subvencije znače u velikoj meri kako bi se pokrili troškovi veterinara i nege životinja.

Kaže i da bi decu podržala da joj kažu, da žele da žive na selu. - Ja bih decu podržala da se odluče na isto. Stočarstvo ne bih preporučila, jer je jako težak i zahtevan posao, moja deca su svesna žrtve roditelja i mislim da bih im preporučila neku drugu granu poljoprivrede kao što je ratarstvo, organska poljoprivreda - zaključuje Prohaska.

BONUS VIDEO: