Reč je o danima kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.
- To se više veže kroz etimologiju i kroz običaj nego kroz crkvena učenja. Postoje narodna i crkvena učenja. Mada sva narodna učenja imaju svoju osnovu negde u hrišćanstvu. Mahom su ove stvari više vezane za veru, zato što Gospod Isus Hrist nije kršten sa 10 dana, nego je kršten u svojoj 30. godini. Kako nam kaže Evanđelje, krstio ga je Sveti Jovan Krstitelj. Sam naziv nekršteni dani nam upravo dolazi od toga, ima tu svoju etimologiju u nekim, ajde kažem, pojavama koje se dešavaju u ovo doba godine. Znate, kada je neka velika svetinja, tada se razvija i neka antiteza, kao neki balans - objasnio je teolog Nebojša Lazić.
Foto: Novosti arhiva
Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca, kaže predanje, neće dobro proći, a ako neko baš mora da izlazi trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
- Naši preci su u ovom periodu godine bili mahom zavejani u kući, dan je kraći, sve to ima jedan psihološki osnov i gde se kod ljudi razvija se taj jedan osećaj da postoje demoni, da postoje neke sile. A i u crkvi, sama proslava Božića i bogojavljenja je do 4. veka, kako znamo, bila spojena u jedan praznik koji se zove Epifanija, ili bogoprojavljenje, gde nisu postojali određeni praznici, nego sve je bio jedan praznik i koliko su ti praznici veliki, samo nam naziv govori. Narod je, ajde kažem, zbog tih specifičnih okolnosti života razvijao taj jedan običaj da su nekršteni dani, da se neki demoni po grobljima okupljaju i tako dalje - rekao je teolog.
Kako kaže, to ima čudnu analogiju sa zapadnim hrišćanstvom, pogotovo u zemljama gde se razvio praznik "Halloween".
Ta jedna antiteza, kada je nešto sveto, da je to demonsko, vile i ostale nečasne sile, napadaju upravo svetinju i onda su oni u svojoj zapadnoj tradiciji razvili taj Halloween praznik. Tada ljudi maskirani idu od kuće do kuće, traže slatkiše. To postoji i u našim oblastima, posebno u istočnoj Srbiji, središnjoj Bosni u našeg naroda, nazivaju se koledari, kada idu maskirani i čuvaju, ajde kažem, imaju tu komšijsku stražu protiv demona - rekao je teolog Lazić gostujući na Prva TV.
Narodna verovanja za "Nekrštene dane"
U nekim krajevima Srbije još se i danas pažljivo pazi da u Nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru.
Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.
Po nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Narod kaže da "Nekršteni dani" nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Kako bi "odagnao bedu i smanjio muku" u ovom sumornom periodu, narod je smislio i “protivlek” za Nekrštene dane – nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirane povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino…
Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile. A uz hranu, piće i "čašicu razgovora" svaki strah i muka se lakše podnesu i briže prođu.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs&
