Prošle su tri decenije otkako je teksaški fotograf Vesli Luginbil ugledao severno svetlo u svojoj matičnoj državi. Da bi ih u proleće ove godine dva puta fotografisao.
Posebno intenzivna solarna oluja - erupcije koje odbacuju električno naelektrisane čestice velikom brzinom daleko od Sunca - dovela je do toga da se aurora borealis vidi na geografskim širinama mnogo južnijim nego obično, u Virdžiniji, Arizoni i južnoj Španiji.
Luginbil kaže da nikada nije očekivao da će na fotografijama tokom aprila primetiti više od slabog crvenog sjaja na horizontu, ali dok se vozio na sever, od Amarilla do Teksahoma, "ceo severni horizont je imao sjaj". Snimio je neverovatno svetle boje - plavu, ružičastu, crvenu i zelenu - aurore, koja mu je kako sam tvrdi bila praktično iznad glave.
Stručnjaci kažu da ćemo 2024. najverovatnije videti još aurora u regionima u kojima ih nema. To je zato što Sunce dostiže vrhunac (koji se naziva "solarni maksimum") svog otprilike 11-godišnjeg ciklusa, u kom će solarna aktivnost biti najveća. Ali ovaj maksimum izaziva još više uzbuđenja nego inače, jer je onaj tokom 2014. bio najslabiji u poslednjih sto godina, kaže Mark Miš, naučnik istraživač u NOAA-inom centru za predviđanje vremenskih prilika u Bulderu, Koloradu.
Da li to znači da ćemo 2024. videti najintezivnije aurore u poslednjih 20 godina? Evo šta treba da znate.
Kako videti severno svetlo tokom solarnog maksimuma?
Severna svetla se pojavljuju u regionu oko Zemljinog magnetnog pola, koji se naziva "auroralni oval" ili "auroralna zona", objašnjava Don Hampton, naučni saradnik na Geofizičkom institutu Univerziteta Aljaske. Ali taj region se pomera i fluktuira sve vreme, u zavisnosti od jačine sunčevog vetra i toka naelektrisanih čestica iz u kojima auroralna zona raste ili je aktivnija.
"Kada ima više energije, [auroralna zona] postaje deblja i širi se južnije", kaže Hampton. "Ne mislim da je previše ludo predviđanje reći da će ljudi na srednjem zapadu i možda čak nižem srednjem zapadu (40. paralela) imati šanse da vide auroru jednom ili dvaput tokom ovog solarnog ciklusa, ali nema garancija," kaže on. U SAD, 40. paralela prolazi kroz Provo u Juti; Boulder u Koloradu; severni Indijanapolis; i Kolumbo u Ohaju.
Aplikacije za predviđanje Aurore kao što su NOAA-in centar za predviđanje vremena, Aurora Alerts i My Aurora Forecast & Alerts mogu pomoći lovcima kada su najbolje šanse da vide severna svetla, kao i koliko južno će se auroralni oval proširiti nakon solarne aktivnosti. U proseku, aurore su češće oko martovske i oktobarske ravnodnevice, kaže Magnus Vik, meteorolog sa Švedskog instituta za svemirsku fiziku.
Međutim, ima tu još toga što se mora uzeti u obzir kada je u pitanju vreme i lokacija - oblačno ili zagađeno nebo će otežati ili onemogućiti uočavanje aurore.
Da biste izbegli svetlosno zagađenje izazvano čovekom, razmislite o pretraživanju DarkSky.org za sertifikovana mesta sa tamnim nebom, širom sveta.
Bitan je i pravac u kome gledate, u zavisnosti od vaše lokacije u vezi sa auroralnim ovalom. "Na Aljasci, ukoliko imamo veliku solarnu oluju, gledamo iznad glava ili prema jugu", rekao je Hampton. "Na Srednjem zapadu, pronađite polje i pogledajte ka severu da bi ste je uočili."
Nije svako posmatranje aurore isto, upozorava Miš.
"U retkim prilikama kada možete dobro da je vidite u Sjedinjenim Državama, to je obično blagi crveni sjaj na horizontu - ni izbliza tako dramatičan prizor kao na slikama i filmovima", kaže on.
Sunčeva aktivnost i solarni maksimum
Trenutni Sunčev 25. ciklus, počeo je u decembru 2019. Očekuje se da će aktivnost na našoj najbližoj zvezdi dostići vrhunac ranije i jače nego što je NOAA ranije predviđala.
Solarne baklje, izbacivanje koronalne mase i sunčeve pege su samo neki od solarnih događaja za koje se očekuje da će po učestalosti i jačini porsati tokom 2024., kaže Vik.
Sunčeve pege su tamnije, hladnije oblasti na površini sunca gde je magnetna sila znatno veća nego na drugim mestima na njemu. Hampton kaže da je tokom ovog ciklusa već uočeno više sunčevih pega nego prethodnih nekoliko solarnih ciklusa. I solarne baklje i koronalne mase (CME) se češće dešavaju u blizini ovih oblasti i obe izbacuju energiju u svemir.
"Sunčev maksimum znači više oluja, a tokom oluja se severna svetla češće javljaju, intenzivnija su, traju duže i mogu da se protežu na niže geografske širine nego inače", kaže Slava Merkin, fizičar i direktor Centra za geosvemirske oluje na DŽons Hopkinsu.
Aurore su uzrokovane interakcijom solarnog vetra (struja vrućeg magnetizovanog gasa koji se naziva plazma) sa magnetosferom (oblast svemira oko Zemlje u kojoj je dominantno magnetno polje naše planete), kaže Miš. Postoje dve vrste emisija plazme sa Sunca, koje izazivaju aurore: CME i tokovi solarnog vetra velike brzine, koji takođe mogu izazvati slabije geomagnetne oluje.
Kako solarne oluje utiču na Zemlju?
Dok mnoge solarne oluje šalju nalete solarnog vetra u drugim pravcima, one koje pogode Zemlju mogu komprimovati i izobličiti našu magnetosferu, zaštitni magnetni mehur koji okružuje planetu, kaže Miš.
Uslovi u našoj spoljašnjoj atmosferi, uključujući magnetosferu, utiču na tehnologiju na Zemlju na mnogo načina, kaže NOAA-in koordinator Centra za predviđanje vremenskih prilika, Bil Murtag, uključujući ometanje GPS funkcija i ometanje satelita u niskoj orbiti.
Sa trenutnim nivoom solarne aktivnosti višim nego u proteklih 20 godina i povećanjem koje se očekuje do 2024., to znači više oluja za izučavanje, kaže Miš.
"Što više posmatramo ove pojave, bolje ih razumemo, a što ih bolje razumemo, to bolje možemo da ih predvidimo."
(Nacionalnageografija)
BONUS VIDEO:
