Za nekoliko sekundi, koliko vam je potrebno da pročitate ovu rečenicu, vaš osećaj za vreme se može proširiti ili suziti, a vaša percepcija sveta može da se promeni na načine koje teško možete da primetite. Suptilni efekti na mozak su neprimetni, srce kuca u vašim grudima, što, prema novoj studiji, takođe podstiče motoričke funkcije, i to u kratkim naletima.

Naučnica iz oblasti neurologije Esra Al sa Instituta "Maks Plank" za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu u Nemačkoj, već nekoliko godina proučava uticaj rada srca na mozak, nadovezujući se na decenijama stara istraživanja i nedavne studije sa savremenijim metodama.

Godine 2020., Alova i njene kolege istraživači su otkrili da naš osećaj spoljnih stimulansa stičemo malo sporije svaki put kada nam je srce u takozvanom periodu sistole. Te senzorne oštrine se vraćaju kako se srce opušta u dijastoli. Ali, sa svakom kontrakcijom, naša čulna percepcija "otupljuje". Takva saznanja su navela naučnike da ispitaju kako onda naša tela, naši mišići, reaguju u tim trenucima kada su nam čula na kratko oslabljena.

Naučnike je interesovalo i koliko smo spremni da reagujemo na osnovu informacija koje smo upravo primili ili smo u kratkom periodu "zatišja".

Neka istraživanja su pokazala da su vremena reakcije spora tokom sistola, i da nam je potrebno više vremena da prikupimo taktilne informacije jer je naša senzorna percepcija tada "prigušenija". Druge studije su otkrile da se brzi pokreti očiju javljaju češće kada se srce steže, i sugerišu da bi motorički pokreti mogli biti vrlo povezani sa srčanim ciklusom.

Jasna slika ovih pokreta očiju i njene uslovljenosti radom srca do sada je izmicala naučnicima. Tako su Alova i njene kolege istraživači počeli da mere kako moždana kora, odnosno deo mozga uključen u kontrolu voljnih motoričkih pokreta, reaguje tokom celog srčanog ciklusa.

- Intrigantno, ova studija otkriva izuzetno jaku vezu između ljudskog srca i mozga, otkrivajući različite vremenske prozore prilagođene akciji i percepciji - , navode istraživači u saopštenju.

Istraživači su povezali učesnike eksperimenta na nekoliko različitih mašina kako bi istovremeno snimali aktivnosti mozga, srca i mišića ruku dok su sedeli u stolici, kada su završili motorički zadatak koji je uključivao stezanje merača.

Analizirajući podatke koje su dobili od 36 ljudi, istraživači su otkrili da se nervni signali koji kontrolišu mišiće šake povećavaju tokom sistole, koja obično traje tri desetine sekunde. Aktivnost mišića ruke je takođe bila trenutno jača kada se učesnicima desilo da stegnu merač tokom sistole, u odnosu na istu radnju tokom dijastole.

"Sve u svemu, otkrili smo da je aktivnost u senzomotornom korteksu povećana u sistoli i da se shodno tome takvo povećanje odražava u snazi motornog rezultata", pišu istraživači.

Ujednačavajući te rezultate sa svojim prošlim nalazima, istraživači sugerišu da porast mišićne aktivnosti tokom sistole dopunjuje pad senzorne percepcije tako da postoje različiti "prozori" u srčanom ciklusu u kojima je mozak pripremljen za obradu senzornih informacija i zatim deluje na njih.

- Moguće je da postoje različiti vremenski "prozori" u srčanom ciklusu, optimizujući ili percepciju ili akciju - , zaključuju istraživači.

Studija je objavljena u časopisu PLOS Biology.

(RTS)

BONUS VIDEO: