Predviđala mu se velika karijera, dolazak u Zvezdu bila mu je odskočna daska za veliku pozornicu, međutim, “luda” glava koštala ga je mnogo većih uspeha.
Foto: Printscreen Youtube Meridian Sport TV
Ipak, Ognjen Vranješ ne žali ni za čim. Uvek bez dlake na jeziku, direktan i bez uvijanja, spreman za razgovor na svaku temu i ne osvrće se za prosutim mlekom. Trenutno brani boje Čukaričkom i svoje iskustvo nesebično deli sa nekim novim klincima, koji tek ulaze u fudbalsku mašineriju.
U podkastu kod Vasa Bakočevića ispričao je neke manje poznate detalje iz karijere, koja traje više od 15 godina…
Kao igrač Hatajspora bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine pukom srećom je preživeo razorni zemljotres koji je odneo živote nekoliko hiljada ljudi u Turskoj, nažalost i nekolicine njegovih saigrača i ljudi iz kluba. Kada kažemo da je 34-godišnji defanzivac “za dlaku” izbegao smrt, verujte – ne preuveličavamo.
“Imao sam životnu sreću. Uvek se čovek pita zašto je to moralo biti tako… Mi smo u subotu igrali protiv Galatasaraja u Istanbulu. Na treningu pre igrali smo ševe, i on pogreši, međutim neće da uđe (u krug) ponovo je bila ista situacija, i uđem ja naravno i dođe lopta neka, ja se okrenem i samo me uhvati nešto u leđima… Nisam moga da skinem šorc, majcu, kopačke… Odneli su me u svlačionicu, davali inekcije, dolazi petak uoči utakmice, ja sam gledao kartu za Bosnu da odem. Trener Volkan je prišao i rekao da krenem na put sa ekipom pa ću igrati ukoliko mi bude bolje, a ja nisam mogao ni patike da vežem. Kada sam došao u karantin u hotel gledao sam ponovo karte za Sarajevo iz Istanbula, posle doručka sam pričao sa trenerom i tražio da idem kući preko prevodioca. Čekam ja njega ispred kancelarije i prevodilac izaže i kaže “Ne pitaj ga ljut je kao puška”. Rekao mi je da moram da igram. Dogovorio sam se da pokušam da odigram utakmicu, ali da me pusti da odem kući da se oporavljam. Primao sam inekcije tri dana, pre i posle treninga i na dan meča primim ponovo pre utakmice, ukupno šest sam ih primio. Stvarno bio sam na zagrevanju nisam mogao da se pomerim ni levo ni desno, ali odigram nekako 90 minuta i mi izgubimo 2:0. Završi se meč, ja kod njega u kancelariju i dobijem dozvolu da odem“, rekao je Vranješ i nastavio u dahu:
“Ovo sve pričam zbog naredne priče. Ja odlazim kući na oporavak a ekipu je očekivao meč u sredu. Uradio sam snimak, krenuo je da mi “curi” disk, sreća nije bilo za operaciju leđa. Bio je jedan fudbaler nažalost nije više među nama, Atsu. Imao sam sreće a on nije. U sredu se igrala utakmica, mi smo u svlačionici sedeli jedan pored drugog 6-7 meseci svaki dan. Bio je fenomenalan dečko, profesionalac, on odlazi kod Volkana isto i tražio mu je da ide na pozajmicu, i rekao mu je da može da ide. On je kupio avionsku kartu posle utakmice uveče da ide za London. Sedeo je na klupi, ušao u 80. minutu, u 86. je dao gol za 1:0 i mi pobedimo. Posle utakmice mu je rekao da neće da ide kući nego da će se boriti za mesto u ekipi i to veče do 3.30 je bio sa drugarima i slavio pobedu. Otišao je kući, u 4.15 se desio zemljotres i nastradao je, srušila se cela zgrada, a mene su hvala Bogu zabolela leđa i zato sam bio kući i preživeo zemljotres. Poginuo je i sportski direktor i ekonom, kuvarica, nje mi je možda i najviše žao, ona, otac, četvoro dece.. svi nastradali. Da me nisu leđa zabolela sada ne bismo pričali, video sam posle i na šta je ličila moja zgrada… To je život”.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
