Da li je zaista tako? Da li su variranja donjeg pritiska bezazleniji simptom?
- Prilikom merenja krvnog pritiska, utvrđuju se dve vrste: sa svakim otkucajima srca pritisak varira između gornjeg, sistolnog i donjeg, dijastolnog. Dakle, veličina sile koja deluje na krvne sudove određena je pomoću dva parametra: gornjim (sistolnim) i donjim (dijastolnim) pritiskom. Zato se ne može reći da je bilo koji od ovih parametara važniji, oba imaju svoj značaj - kaže kardiolog, prenosi Alo.
- Svi znaju da je normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) 120 sa 80. Ali takođe treba imati na umu da se normalne granice menjaju u zavisnosti od starosti i postojećih bolesti. Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50 - naglašava specijalista.
Bubrežni ili srčani?
Gornji pritisak nazivamo i srčanim, a donji bubrežnim.
- Onaj viši broj koji se dobije prilikom merenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, generalno, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces - kaže dr Marija Benevskaja.
Foto: Z.Knežević
Takođe ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje rad bubrega.
- Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni. Mada je ispravnije reći da donji pritisak odražava rad krvnih sudova i bubrega - kaže kardiolog.
Da li je neki važniji?
- Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno na svoj način i zahteva drugačiji pristup lečenju - kaže kardiolog.
Razlika između donjeg i gornjeg pritiska
Stručnjaci napominju da je važno obratiti pažnju i na vrednosti između gornjeg i dornjeg pritiska.
- Kada je reč o razlici između ova drva pritiska, norma je od 30 do 50 mm Hg. Sve vrednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posetu lekaru. Istovremeno postoji i mogućnost da je to usled individualnih karakteristika organizma i fizioloških uslova. Ali, u svakom slučaju je bolje da se obratite lekaru - napominje doktorka Marija.
Tako, na primer, ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sledeća stanja:
- prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu)
- oštećenje sudova bubrega
- aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja zidova usled prekomernog opterećenja)
- anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja
BONUS VIDEO:
(Stil/Alo)
