Iz Bosne i Hercegovine je, kao i mnogi drugi s našeg područja, otišla u potrazi za boljim životom koji se sada svodi na rano ustajanje, putovanje autobusom i dva voza do posla koji počinje u 8, a završava se u 17 časova, zatim povratak kući po mraku, tako da dnevno svetlo vidi samo za vikend. U prevozu izgubi više od dva sata dnevno.
- Ne žalim se na primanja koja su nešto veća nego u Nemačkoj gde sam radila pre pet godina, ali je ovde sasvim drugačije - kaže Franka koja je odlučila da mota cigarete jer kutija u Švajcarskoj košta 9 franaka.
- Uvek mi je nekako u podsvesti šta sve mogu za tih 9 franaka da kupim svojoj majci koja je ostala kući - kaže Hrvatica.
Foto: Profimedia
U Švajcarskoj joj se ostvario san da živi u stanu ili kući sa pogledom na reku ili more, ali ta reka koju vidi nije poput onih na Balkanu.
- Reka nije poput naših reka čista, smaragdno zelena koja ti nekako daje snagu. Ova reka koju gledam svaki dan s mog prozora, siva je, mutna, tako "beživotna" i umesto da me razveseli, oboji moje misli svojim sivilom, pa mi je ugasila želju da sedim na balkonu i gledam u nju i daljinu - kaže Franka.
Hrvatica platom koju zaradi u inostranstvu pomaže majci, sestrama, bratu, sestričnama. Može da uštedi za odmor u bilo kojoj zemlji na svetu. Ali vikendi su usamljeni, a život je užurban.
Foto: Profimedia
- Kada dođe vikend, moram da ga iskoristim za veliku kupovinu, čišćenje i spremanje, poput kartona koji mogu bacati samo na određenim lokacijama i u određeno vreme - kaže Franka.
- Praktično život koji živim nije život o kojem sam sanjala, iako u njemu imam sve o čemu sam maštala - kaže Hrvatica. Paradoks je to s kojim se susreću i mnogi drugi koji sreću odluče da potraže daleko od domovine.
BONUS VIDEO:
