- Dragi naš Žare treba reći nešto sa znanjem da će nešto ostati od govora. Zašto je NJegoš baš tebe izabrao za taj kamen...

- Primi naš zagrljaj makar i nemoćan. Tolikima od nas koji smo u mladosti očarani gledali u tvoj dar. Bio si razlog što smo krenuli put glume. Svet koji si nam donosio zaposeo bi ceo raspoloživ prostor kao da si bio predodređen da ae sve drame dogode u tebi...

- Tvoja krhkost je bila snaga kojom si sve nosio... Ona nas je razoružavala i lečila... U kada bi reditelj uzviknuo kupljeno svi bi se osećali zakinuti za još jednu tvoju kreaciju i bravuru.

Foto: N. Skenderija

 

- A kolikim si samo sudbinama pozajmio svoju kožu i dao im priliku da se rode Renesansan i svestran glumeći i pišući, a ne znam u čemu si bio bolji. Slutim kolilo je bilo nolno izdržati preboleti toliku srazmeru. Ipak si ivek brinuo da nekome ne zauzmeš mesto. Imetnik u davanju puta drugome, takva je bila tvoja otmenost prema nema...

- Stalno si izgledao kao neko ko oseća da nije dovoljno dao i da je još dužan U svakom trenutku uranjao si strasno i glasno, kao dečak koji en zna šta bi pre od svog obilja podelio... Ma kako da si izgledao tiho, uvek si izgledao kao neko ko misli da u svojoj diskretnosti može biti još nenametljiviji i tiši... Znao si da je svetljenje i sajnje drugome ono jedino što je čoveku neoduzimljivo i zato ćemo svećo naša čivati trag tvoje buktinje i sećati se onoga što si nam osvetlio.

- Zadivljujućom snagom nosio si svoj hod, nadnesen nad ambis, a neprestamo tražeći ono čime ćeš nas obgrliti... Molimo se zato da ti se u knjizi zemaljske veresije svaki dug namiri i prosti i da put tvoj u okviru staništa nebeski, odakle pobeže svaka muka, bude radostan i blag... Molimo se za to u ime tvog voska koji čuva tvoj trag svetlosti. Hvala ti beskrajno na svemu, Žare naš dragi - rekao je Dugalić dok su mnogi lili suze.

Među kolegama koje su došle da isprate popularnog Lauša, koji nas je prerano napustio 15. novembra u 64. godini života, bili su Miki Manojlović, Milan Marić, Andrija Milošević, Viktor Savić, Nebojša Dugalić, Radoš Bajić, Predrag Bjelac, Dragan Bjelogrlić, Boda Ninković, Petar Benčina, Igor Đorđević, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Dejan Lutkić, Nataša Ninković i mnogi drugi...

Komemorativni skup posvećen Žarku Lauševiću održan je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojem su se okupili članovi porodice proslavljenog glumca, prijatelji, kolege i brojni poštovaoci.

Skupu su prisustvovali pored porodice i njegove brojne kolege: Petar Božović, Milan Marić, Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović, Branka Pujić, Vaja Dujović, Dejan Lutkić, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur...

Lauševa porodica, supruga Anita sa decom (Asjom, Janom i Dušanom), došla je u JDP sa tugom, ali i ponosom - jer njihov otac i suprug nije bio bilo ko.

Od njega su se govorom oprostili Voja Brajović, Tamara Vučković Manojlović, Irfan Mensur, Mima Karadžić, Svetlana Ceca Bojković, Svetozar Cvetković, Dragan Bjelogrlić, Vida Ognjenović, Milan Marić, Petar Božović.

Žarko Laušević je rođen na Cetinju 19. januar 1960. godine.  — Beograd, 15. novembar 2023)

Bio je jedan od hvaljenijih i talentovanijih mlađih glumaca u Jugoslaviji. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu Progon. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos.

Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Godine 1993. počinio je dvostruko ubistvo braneći svog starijeg brata posle čega je osuđen na četiri godine zatvora. Posle odsluženja kazne živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 2012, kada se kao pomilovan građanin vratio u Srbiju.