U godinama s početka 19. veka na pitanje "Gde ćete provesti leto?", mogao se čuti ovakav odgovor:
- Leto ću provesti u sestrinom vinogradu na Zapadnom Vračaru. Tamo ima jedan lep izvor, ispod bresta, u Kamenjaru ispod kuće - ponosno bi izjavio naš sugrađanin.
U današnje vreme, u Kamenjaru nema više vinograda, bunara i bresta. Tamo se nalazi jedan od paviljona Medicinskog fakulteta, ispod kog izvor možda još uvek tiho šapuće.
"Beograd se proširio i zgusnuo. Sada juri i u visine koje su u ondašnje vreme bile nazamislive"
Za pola veka udesetostručio se broj Beograđana, a tempo je postao više nego ubrzan, te je prestonica Srbije danas velegrad koji vri od ideja i ljudi.
Pročitajte još
Ako se Pariz mogao hvaliti da je „grad svetlosti“, onda je Beograd sada grad životne radosti.
Kroz svoju istoriju koja traje već dve hiljade godina, naš Beograd preživeo je mnogo toga. Početkom XIX veka bio je sveden na jednu tursku tvrđavu i palanku. Mnogi turski vojnici danju su radili kao sakadžije, bozadžije, baštovani, a samo su noću odlazili u tvrđavu.
"Eksplozije beogradskog revolucionarnog duha raznele su u paramparčad tursku i habzburšku imperiju"
"Pronađi i pozdravi nekog"
Šezdesetih godina 20. veka Beograd je naglo počeo da se evropeizira.
Šloser Kosta Struz, preko novina tražio je „svoje izgubljeno kuče koje se odaziva na ime Muli“, a u kući gospa – Stamenke (Karađorđeve kćeri) na mestu gde je sada Gradski Arhiv, Đorđe Đurić držao je antikvarnicu. U isto vreme jedna privatna kompanija iz Majdanpeka izdavala je "sedam dućana, kasapnicu i dve mehane, jednu uz topionicu, a drugu u Debelom Lugu".
Foto: Arhiva Novosti
Pismo je iz Beograda u Loznicu putovalo pet dana, kao i pismo iz Londona u Beograd... a jedna novinska vest iz 1851. godine kaže da je Arhijerejski sabor završio sednice i da je šabački vladika kolima sa četiri konja "ostavio" Beograd, dok je negotinski otputovao brodom niz Dunav,a užički "seo na konja i u pratnji svoga pandura odjezdio na dug višednevni put".
Danas Beogradom i zemljom jure automobili, autobusi,nad njim lete avioni, i mi ne možemo da shvatimo kako su se u Beogradu oko 1900. g. mogli sudariti konjski tramvaj i taljigaška kola ili mlekadžijske čeze i velosipedista.
BONUS VIDEO:
