Đorđo Napolitano, predsednik Italije u dva mandata i jedan od najuglednijih italijanskih političara preminuo je danas u 98. godini.

Napolitano je preminuo u bolnici u Rimu, a njegovo zdravstveno stanje je bilo kritično već neko vreme, prenosi agencija ANSA.

Rođen je u Napulju 25. juna 1925. godine, a diplomirao je pravo na Univerzitetu u Napulju 1947. godine. U Komunističku partiju Italije je ušao 1945. godine, a osam godina kasnije je prvi put postao poslanik.

Deo Demokratske partije levice postaje 1991. godine, a od 1996. do 1998. godine bio je ministar unutrašnjih poslova u vladi Romana Prodija. Tokom dugogodišnje političke karijere, Napolitano je bio član Evropskog parlamenta, kao i predsednik Donjeg doma italijanskog parlamenta.

NJegova duga politička karijera odvela ga je i u Strazbur kao člana Evropskog parlamenta od 1989. do 1992. godine, pre nego što je izabran za predsednika Donjeg doma Italije od 1992. do 1994. godine.

Foto: Profimedia

 

 

NJegova dominacija političkom scenom u Italiji – a posebno ključna uloga u stvaranju vanredne vlade koju je predvodio Mario Monti usred krize suverenog duga 2011. – donela mu je nadimak Kralj DŽordž. Ovo nije prijalo mnogim desničarima koji su rekli da je pomogao da se okonča konačna vlada Silvija Berluskonija, navodno u dosluhu sa evropskim vlastima. Redovno je bio na vrhu anketa najpopularnijih italijanskih političara.

Predsednik Italije je bio od 2006. do 2015. godine, kada je podneo ostavku na tu funkciju.

Foto: Profimedia

 

 

Napolitano je kao predsednik Italije 2007. godine, 10. februara, na dan kada Italija obeležava "Dan sećanja na fojbe", kraške jame u zaleđu Jadrana u koje su, prema italijanskom predanju, "krvoločni partizani Josipa Broza" potkraj Drugog svetskog rata bacali pobijene Italijane, za te zločine okrivio "ekspanzionizam Slovena", "varvarstvo" i "etničko čišćenje" koje su skrivili Titovi komunisti.

Iz LJubljane i Zagreba su u tom potezu videli ne samo erupciju italijanskog nacionalizma već i pokušaj rehabilitacije fašističkih zločina koje je počinila Italija.

(ANSA)