SPC, kao i još neke pravoslavne zajednice širom sveta koje poštuju julijanski kalendar praznuju danas Crkvenu novu godinu, kada pocinje novi godišnji ciklus prizivanja molitvenog zastupništva svetih po minejskom, mesecnom, bogoslužbenom krugu.
Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstvenosti u tome od kada treba racunati pocetak godine. Nekada je to bio mart, a potom Vaskrs. Sveti Amvrosije Mediolanski kaže da godinu treba poceti u septembru, u slavu Svetog cara Konstantina. Prema običajima, na taj dan, kada se slavi i Sveti Simeon Stolpnik, počinje jesenja setva.
Simeon Stolpnik je rodom Sirjanin. Roditelji su mu bili seljaci, a u 18. godini je pobegao od kuće i zamonašio se. Tokom monaškog života sebe je stavljao u muke – postio je stalno, ponekad i po 40 dana bez prestanka.
Sveti Simeon Stolpnik odlučio se i na težak podvig – život na stubu (stolpu), po čemu je nazvan Stolpnik i tako je živeo. On je danonoćno stajao na stubu u neprestanoj molitvi i postu. Prvi stub na kome je stajao bio je nešto niži od tri metra, nakon čega su mu podgili na pet i po metara, pa na 10, i tako do 16 metara (36 lakata).
Sveti Simeon Stolpnik je pretrpeo mnogobrojne napade demona dok je bio na stubu pobedivši ih molitvom. Tako se stvorio svetitelj koji je mnoge iscelio svojim recima i molitvom. Oko njegovog stuba počeli su da se okupljaju bolesni, robovi, carevi, ali i bogataši. Sveti Simeon Stolpnik je svima pomogao, i odvraćao je ljude od jeresi.
Prema predanju, pored njegovog stuba došla je i jedna zmija, pa su se ljudi plašili da dođu. Zmija je mirno živela pored njega. Zmiji je jedan dan u oko upao trun, a Sveti Simeon Stolpnik se sažalio na zmiju i izlečio je, nakon čega je zahvalno otišla.
Smatra se prvim stolpnikom u hrišćanstvu i velikim čudotvorcem. Živeo je 103 godine, a upokojio se u septembru 459. godine. NJegove mošti nalaze se u crkvi u Antiohiji (Antakija, Turska).
Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od danas počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik. Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna.
Na 14. septembar gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan medu zemljoradnicima i ratarima.
SPC obeležava i početak nove crkvene godine. Mesec septembar kod Jevreja je bio početak nove građanske godine, mesec zbiranja plodova i prinošenja žrtvi Bog. Tokom praznovanja Isus Hrist je ušao u sinagogu u Nazaretu, i otvorivši knjigu proroka Isiije objavio Godinu milosti Gospodnje.
U istoriji hrišćanstva, godinu treba početi u septembru u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. On je tada pobedio nad Maksencijem, neprijateljem Hristove vere, a toj pobedi sledovala je sloboda hrišćanske veroispovesti.
Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog Vaseljenskog patrijarha, obeležava kao dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. Praznik podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi.
U sedištu svake eparhije, na današnji dan služi se kolenopreklona molitva Gospodu da blagoslovi "venac godine", da sačuva pravoslavlje u miru, da cela godina protekne dobro, da Bog sve gradove i sva mesta sačuva nepovređene, da zaštiti hristoljubive vladare i narodu božijem daruje pobedu nad protivnicima.
BONUS VIDEO:
