Ono što je u Hrvatskoj Lepoglava, a u Bosni i Hercegovini Zenica, u Srbiji je Zabela. Za najveći zatvor u Srbiji, smešten tik do Požarevca, postoji duhovita priča kako je nastao taj "srpski Alacatraz" na čije spominjanje i najokoreliji kriminalci osećaju nelagodu.

Knez Miloš Obrenović, zaljubljenik u konje, koji je na obližnjem imanju LJubičevo osnovao ergelu, jednom je upitao stanovnike Požarevca šta bi hteli da im sagradi u njihovom mestu. Spominjao je bolnicu, nudio im školu, ali oni su rekli da bi najviše želeli - zatvor. Iznenađeni knez, kaže legenda, u čudu ih je upitao zašto baš žele zatvor, a ovi su mu odgovorili: Da budemo bliže našoj deci!

Koliko god duhovita bila anegdota o nastanku Kazneno popravnog zavoda u Zabeli, kako je službeno ime tog zatvora, to nije ustanova s kojom je pametno zbijati šale. Tamo robijaju najopasniji kriminalci u Srbiji, među njima i onaj najpoznatiji Milorad Ulemek Legija. Osim Legije kroz ovaj zatvor su prošli, ili su i dalje tamo, Svetozar Marković, Vasa Pelagić, Vlado Dapčević, Đura Đurović, Mihajlo Mihajlov, Zvonimir Begić, Adem Demači, Kristijan Golubović, Sretko Kalinić, Rade Marković, Zvezdan Jovanović, Aljbin Kurti, Dragoljub Milanović, Sreten Jocić, Miloš Simović, Radomir Marković i mnogi drugi.

Foto: N. Fifić

 

Kazneni zavod je najpre bio u Ćupriji, da bi potom bio premešten u Požarevac, po naređenju vlasti 21. septembra 1865. godine. Nešto kasnije napravljen je čuveni sedmi paviljon ili "zatvor u zatvoru" za smeštaj osuđenika sa neprilagođenim ponašanjem iz zatvora cele zemlje. Kazneno-popravni zavod u Požarevcu dobio je karakter zavoda strogo zatvorenog tipa.

Iako to mnogi ne znaju ovaj objekat je izgrađen je po ugledu na pensilvanijsku koncepciju ćelijskog sistema sa veličinom ćelija 2x4m i galerijama na dva nivoa preko kojih se pristupa prostorijama. Osuđenici smešteni u ovom objektu koji predstavljaju opasnost po sebe ili druge osuđenike ili su skloni bekstvu i drugim incidentima nisu potpuno izolovani, već imaju zajedničke prostorije i utvrđen raspored dnevnih aktivnosti u okviru redovnog plana tretmana.

Jedan bitan momenat u istoriji ovog zatvora dogodio se 2000. godine kada je viđena pobuna osuđenika i kada su uništeni peti i šesti paviljon, dok je sedmi paviljon znatno oštećen.

Kapacitet Zavoda, njegovog zatvorenog dela, projektovan je za smeštaj 1750 osuđenika, odeljenjenja za izvršenje mere pritvora 150 pritvorenih, poluotvorenog odeljenja 400 osuđenika i otvorenog odeljenja 100 osuđenika. Prosečno brojno stanje je 1300 osuđenih, 45 pritvorenih i 8 lica kažnjenih u prekršajnom postupku.

Specijalni zatvor

Posebno odeljenje Kazneno-popravnog zavoda u Požarevcu "Zabela" (Specijalni zatvor) jedan je od najbezbednijih zatvora u Srbiji, o čemu svedoče zidovi viši od četiri metra kojima je ovaj zatvor opasan, četiri osmatračnice i blindirana metalna vrata debljine desetak santimetara, sa elektronskim otvaranjem i zatvaranjem. Svaki zatvorenik ima svoju ćeliju od sedam kvadrata, u kojoj se nalaze krevet, radni sto i mokri čvor. Zatvorenici mogu da prate i TV, ali samo ako ga donesu od kuće. Ovaj specijalni zatvor se prostire na 2.200 kvadratnih metara, ima više od 100 kamera koje 24 sata snimaju sve delove zatvora, okružen je zidom visokim šest metara i ima četiri stražarske kule.

Bez "ljubavne sobe", uz pancirno staklo
Prema pravilima o kućnom redu, zatvorenici ustaju u šest ujutru, a svetla im se gase u 23.07, osim ukoliko ne izraze posebnu želju da gledaju neku emisiju na televiziji. Svakoga dana zatvorenici imaju pravo na dva sata šetnje, dok će su im posete najužih članova porodice omogućene jednom mesečno, u trajanju od sat vremena. Ovaj zatvor, za razliku od svih drugih, nema takozvanu "ljubavnu sobu" i prilikom poseta zatvorenici ne mogu da dođu u direktan fizički kontakt sa svojim posetiocima. U sobi za posete zatvorenici pričaju sa svojim posetiocima kroz pancirno staklo, putem interfona.

Bazen

Najpoznatiji srpski osuđenici, koji kazne služe u čuvenoj Zabeli, za razliku od kolega iz drugih zatvora, mnogo lakše podnose nesnosne vrućine jer im je svakog dana na raspolaganju bazen. Unutar zidina zdanja okruženog visokim ogradama i bodljikavom žicom uređena staza, opasana cvećem, vodi pravo do sportsko-rekreativnog centra u sklopu kog je i plivalište, gotovo olimpijskih razmera. Kao i na svakom gradskom bazenu, tik do ivice, stoji muškarac na čijoj majici piše "spasilac". I on je osuđenik, ali ima licencu spasioca. Na desetak metara od zatvorskog kupališta stoje sprave za vežbanje.

Ti osuđenici imaju pravo da dva sata dnevno provode u sportskom centru. Izuzetak su stanovnici sedmog paviljona, u kom trenutno, između ostalih, borave i Radomir Marković, Sretko Kalinić, Željko Milovanović, Aleksandar Simović, kao i osuđenici u takozvanom Alkatrazu - Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović i drugi. Oni mogu da šetaju samo u krugu svog paviljona.

(Mondo)

BONUS VIDEO: