Već početkom 14. veka Turci su postali pretnja za ceo Balkan.

I u Kosovskom boju 1389. godine im se suprotstavila jedino srpska vojska. Već u sledećem veku oni postaju velika pretnja  za veliku mađarsku kraljevinu.

Tada je mađarske bitke vodio čuveni Sibinjanin Janko (Hunjadi).

Kako bi zaustavio prodor Turaka,  Sibinjanin Janko se odlučio da bitku sa Turcima vodi na Kosovu.

1448. godine se desio drugi Kosovski boj u kome je Turska vojska odnela veliku pobedu, a Janko se sa svojom vojskom vratio u svoje kraljevstvo.

U ovom pohodu nije učestvovao srpski despot Đurađ Branković (1427-1456), iako se bitka vodila na de facto njegovoj teritoriji. On je, kao i 1444. godine, procenio da je Osmansko carstvo suviše jako i da se ne treba zaletati. Zbog toga ga je Hunjadi smatrao neprijateljem i tokom svog pohoda se na tlu despotovine Srbije ponašao kao da se nalazi na neprijateljskoj teritoriji.

Kao posledicu takvog ponašanja despot Đurađ ga je zarobio prilikom povlačenja sa Kosova a od Mađara je zatražio veliki otkup na ime učinjene štete koju su pričinile Hunjadijeve snage. Iako su Osmanlije od njega zahtevala da im preda Hunjadija, on je to odbio i nakon što je dogovorio otkup od 100.000 dukata sa Mađarima, pustio je Hunjadija iz zatočeništva, piše vikipedija.

Da su se ranije pridružili srpskim vojskovođama, Turci bi još 1389. godine zauvek otišli sa Balkana.

Zato je u tim narodnim predanjima nastala izreka: "Kasno Janko na Kosovo stiže". Vremenom je Janko zamenjen sa Markom, pa nastaje izreka koju i danas koristimo.

Za njega se vezuje u srpskoj narodnoj tradiciji i izreka: „Stradao kao Janko na Kosovu“, koja se odnosi na težak poraz koji su Osmanlije nanele Hunjadijevim snagama.

O Hunjadijevom zatočeništvu u smederevskoj tamnici despota Đurđa govori narodna pesma Orao se vijaše nad gradom Smederevom.

BONUS VIDEO: