Našla pismo muža dve godine posle njegove SMRTI

"Polica je i dalje visila u ormaru bez vrata. Bio je to jedan od projekata uređenja doma koji je odradio moj bivši suprug, dok smo još bili u braku. Ugradio je ormar koji je služio kao stanica za hobi našoj deci i radni stol za mene. Sad je u njemu stajao štampač. Polica je uvek bila prekrivena hrpom priručnika sa uputstvima, starim školskim udžbenicima i knjigama koje su bile na spisku lektire moje dece, za koje sam sama razmišljala da ću ih pročitati još jednom. Polica je bila uredna, ali gledajući u nju nisam se sećala kad sam zadnji put bilo šta s nje koristila ili premestila.

Pomakla sam nekoliko knjiga, prelistavala neke duže nego što sam mislila i vratila ih na sto. Kad sam uzela sledeću knjigu, iz nje je ispala koverta boje lavande. Sledeće što će se dogoditi bilo je kao šamar. Podigla sam kovertu. Nije bilo imena ni adrese. Nema marke. Lagano je zatvorena, pa sam je lako otvorila. Što ako nije bila za mene? Moja kuća, moja polica, moja koverta, zar ne? Mnogi scenariji su mi pali na pamet, a ni jedan nije tačan.

Na spoljnoj strani kartice koja je bila unutra nalazila se mala, neidentifikovana crtana životinja. Bila je slatka. Iznad nje je bio natpis 'Oprosti'. A unutra rukopis mog supruga koji je nedavno preminuo. Nisam morala da pogledam potpis, odmah sam znala da je on to pisao. Poznajem taj rukopis od svoje devetnaeste godine.

Foto: Profimedia

Uobičajen pozdrav i dve reči: 'Oprosti mi'. 

Moj bivši umro je dve godine nakon što smo se razveli. Opraštala bih mu mnoge stvari, zbog sebe i zbog naše dece. Zbog njih smo održavali zdravu distancu i neobičnu bliskost. Moje deduktivno obrazloženje reklo mi je da je ovo pismo napisano kad smo on i ja još bili uronjeni u šaradu spašavanja braka i nadali se da ćemo opstati zajedno. 

'Trudiću se više'.

Više od čega? Oko čega? Zbog čega? Je li ovo napisano pre ili posle našeg pokušaja da spasimo brak? Volela bih da mogu da verujem da je, napisavši ovo, u tom trenutku planirao da 'pokuša više'. U srcu sam pohvalila te pokušaje. U glavi sam znala da se nepotpuni projekti, bilo obnova kupatila ili braka, retko ostvaruju ako je odluka samo - pokušati.

'Želim priliku da ti nadoknadim sve'.  

Ne znajući datum ili podsticaj nakon kojeg je napisao ovo pismo, nisam imala pojma da li je to zahtev za prvu ili poslednju priliku.

Foto: Profimedia

'Žao mi je'.

NJegovo se izvinjenje nastavilo na dve stranice. To nije bilo priznanje -  to je bila molba. Pisao je o našoj dugoj istoriji, budućnosti i želji da naša porodica preživi. Naša je porodica preživela, premda ne onako kako je iko od nas zamišljao ili želeo. Naša su deca odrasla i napredovala, uprkos gubitku. S obzirom na okolnosti, sigurna sam da je to ono što bi on želeo. Morala sam da se zapitam šta se dogodilo nakon što je moj bivši suprug napisao to pismo, kad ga je ubacio između knjiga. Je li čekao posebnu priliku da mi ga da? Možda je to bila čestitka za moj rođendan? Godinu dana pre nego što se odselio, kad smo 'radili' na našem braku, poklonio mi je sveću za rođendan, jer sam volela sveće. To je bila velika stvar za nas oboje. Doduše, njegovi su pokloni tokom gotovo dvadeset naših godina bili stvari koje je on želeo da imam, poklanjao ih je zbog načina na koji se želio da se osećam kad mi ih uručuje. Priznao je da nikad nije razmišljao želim li nešto. Dakle, ovakva vrsta darivanja bila mu je nova. Bilo mi je novo da primim nešto takvo, toliko drugačije od ostalih poklona. Rekao mi je kako je isprobavao miris sveća dok nije pronašao miris koji je govorio Ejmi. Ta sveća nije imala nikakve veze s njim.

Možda je godinu dana posle sveće planirao da mi da čestitku, jer je mislio da želim pismeno izvinjenje? Ali, nikad nisam želela izvinjenje. Tad sam htela muža. Možda je to shvatio, predomislio se i sakrio pismo. Ili je možda bilo teško razbiti njegovu staru naviku darivanja, a pisanje pisma, i zatim skrivanje, uopšte nije imalo nikakve veze sa mnom? Činilo bi se prilično drskim i neopreznim pomisliti da nikada neću pronaći skrivenu kovertu, ili da je neko od dece neće pronaći. 

Istina, nisam bila neka uzorna domaćica. Prošla je verovatno gotovo decenija otkako ga je tamo smestio. Ali, da mu ovo promakne i ne skloni je kad je mogao? 

Tokom dve godine nakon što smo se razveli, pre nego što je umro, svake srede uveče pokupio bi decu i vodio ih na večeru. Uzimao ih je i svaki drugi vikend. Razgovarali smo, šalili se, ponekad se posvađali. Da se sećao pisma, ne sumnjam da bi ga potražio i uzeo. I dopustila bih mu, verovatno bez previše njuškanja.

Foto: Profimedia

Šta da sam karticu pronašla dok je još bio živ? Nedelju ili mesec nakon što je otišao iz našeg doma? Nakon što se ponovno oženio? Bi li se tada izvinio zbog tog izvinjenja? Da li bi mi tada rekao da sve povlači? Držala sam pismo oprezno, kao da će mi mastilo poteći na prste i umrljati sadašnji život, ostavljajući neizbrisiv podsetnik na revidirane snove. Bila sam sama već oko osam godina. Ovo je pismo bilo deo moje prošlosti. Samo što zapravo i nije. Ovo pismo nije uspomena. Nisam bila sigurna da mi uopšte pripada. Bila je to greška, propuštena prilika ili poruka spolja.

Pocepala sam ga na sitne komadiće, premda ne sa zlobom, niti sa žestinom. Bacila sam konfete od lavande u kantu za smeće, i odložila knjige natrag na policu. I  oprostila sebi što sam učinila oboje.

Iskrena izvinjenja nisu bila jača strana mog bivšeg supruga, ali činjenica da je uopšte napisao takvo pismo, omogućila mi je da nakon mnogo godina poverujem da nisam potpuno pogrešno procenila muškarca za kojeg sam se davno udala. I to je bio najbolji poklon koji mi nikad nije dao", piše spisateljica Ejmi Sju Natan za portal Your Tango. 

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".