- Jedno od pitanja o kojem razgovaramo jeste i alkohol. Ćerka mi ima 13 godina i naravno da još nikad nije pila alkohol, ali neki njeni vršnjaci znali su da ga konzumiraju, a čuli su i priče o starijoj braći i sestrama. Zato ne izbegavamo temu, ne pravimo se da ne postoji, ne pravimo bauka od nje, ali je povremeno adresiramo - kaže poznati hrvatski sociolog Bruno Šimleša za 24sata.hr.
- Kad vidi nekoga pod gasom, objasnimo o čemu je reč i kako se nositi s tim. I mene je videla kad sam slavio rođendan. Videla je da nisam seo za volan ili pravio gluposti, a da se jezik petljao, bome se petljao... I o tome smo razgovarali - dodaje.
Šimleša smatra da je razgovor ključ uspeha u vaspitavanju dece i kako je nužno razgovarati o svim potencijalno škakljivim temama.
Foto: Tanjug/AP
Ali, šta učiniti ako do toga dođe? Kako pravilno reagirati kad vaše maloletno dete dođe kući pod uticajem alkohola? Treba li ga kazniti? Kako razgovarati o tom problemu i sprečiti njegovo ponavljanje? Odgovore na ova pitanja pokušala je da da magistar socijalne pedagogije Sonja Jarebica iz neprofitnog hrvatskog udruženja "Ti si OK", koja ima više od 35 godina iskustva u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju. Ona je uverena da je poverenje na relaciji roditelj-dete u vaspitavanju ključno i ističe da ono pozitivno utiče na izgradnju detetovog samopouzdanja.
- Poverenje ima posebno značenje u međuljudskim odnosima. Roditelj je zapravo prva osoba koja ima priliku da mu se dete poveri i podeli sa njim svoje važne trenutke. Od njega uči kako da stekne poverenje, kako da ga opravda i kako da se nosi sa odgovornošću. Ako se poverenje ne ostvari, dete skuplja sva neprijatna osećanja, misli da ga drugi ne razumeju, ne vole, ne poštuju i pati. Na taj način razvija lošu sliku o sebi i svojim sposobnostima - upozorava Jarebica.
Pročitajte još
Važno je razgovarati i onda kada poverenje bude izigrano. Jarebica ističe da i u takvim trenucima roditelji ne bi trebali olako da kažu nešto poput: "Više nemam poverenja u tebe" ili "Sve imaš, a ne poštuješ to" jer je to kontraproduktivno.
Foto: Profimedia
- Osećaj krivice retko kod deteta podstakne pozitivnu promenu. Poučeno stalnim krivljenjem i optužbama, dete često odustaje od želje da ponovo stekne poverenje. Roditelj mora da zna da je važno imati poverenje u dete i da u situacijama u kojima dete kod njega izgubi poverenje, treba s njim o tome da razgovara. Razgovor je važan da mu se objasni zbog kojeg ponašanja je zabrinut, da mu se jasno ukaže na željena ponašanja i načine ponovnog sticanja poverenja – pojašnjava Sonja.
- U tim je situacijama potrebno poslati jasnu poruku detetu s čim se slažete, a s čim ne i reći da mu verujete da će ispraviti svoje ponašanje, da mu se pruža prilika da povrati izgubljeno poverenje i da ćete mu u tome pomagati. Iskrena i topla komunikacija dete vodi ispravnim putem odrastanja i prepoznavanju onoga što dobro radi, ali mu i pomaže da promeni ono što nije dobro – zaključuje Jarebica.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
