Austrougarski poručnik Ignjat Kirhner rodio se u Rumi 1877. godine. Roditelji su mu bili Srbi, ali je on nosio prezime svog očuha koji ga je usvojio i odgajio. Završio je Vojnu akademiju u Beču i 7 godina službovao u Vinkovcima gde je zapravo po prvi put i naučio svoj maternji srpski jezik. Kažu da ga je kasnije odlično govorio, mada se u njegovom izgovoru uvek simpatično osećao nemački akcenat.
Heroj odbrane Beograda
Kirhner je dezertirao iz Carsko‐Kraljevske vojske 1914. i prebegao u Srbiju, gde je ukazom Kralja Petra I primljen u Srpsku vojsku. I dalje je otvoreno pitanje šta je nateralo Kirhera da se preda i pridruži srpskoj vojsci. Prema neproverenim pričama nekih njegovih saboraca Kirhner je dezertirao pošto je prethodno ubio jednog svog pretpostavljenog oficira, koji je znajući ili ne za Kirhnerovo srpsko poreklo, krajnje uvredljivo i ponižavajuće govorio o Srbima. Po nekim još manje verovatnim pričama Kirhner je u Srbiju prebegao preplivavši Savu kod Beograda, u leto 1914. i srpskim vlastima prvi doneo vest o tome da se austrogarska vlada sprema da objavi rat Srbiji, bez obzira na to kakav će biti srpski odgovor na Ultimatum Crno‐žute monarhije.
Foto: Arhiva
U početku rata Kirhner je ratovao kao četnik‐dobrovoljac. Učestvovao je u zauzimanju austrijske karaule na levoj obali Save 1914. U ovoj akciji poručnik Kirhner biva ranjen u desnu nogu, ali nije otišao u bolnicu. U toku odbrane Beograda, u jesen 1915, Kirhner komanduje čuvenim Sremskim dobrovoljačkim odredom. Bio je omiljeni komandir svojim vojnicima, koji su ga smatrali za velikog srpskog patriotu.
Omiljeni „Nemac“ svojih vojnika
Bio je omiljen i poštovan među srpskim vojnicima, koji su ga i pored nemačkog prezimena smatrali velikim patriotom. - Vrlo brzo je stekao ljubav i povernje pretpostavljenih i dobio četu pod svoju komandu...Još prvih dana rata on sa svojim ljudima prelazi Saavu, zauzima austrijsku karaulu i bombama uništi neprijateljski reflektor. Glavne Kirhnerove vrline bile su hrabrost i dobrota. One su ga dovele do čina oficira...Sa nama je srastao, još od prvih dana, kada je od nas počeo učiti prve srpske reči - prisećao se kasnije Miroslav Golubović, jedan od retkih preživelih pripadnika Sremskog dobrovoljačkog odreda.
Pročitajte još
Foto: Arhiva
Učestvovao je u čuvenom jurišu 7. oktobra pod komandom majora Gavrilovića i pri tom bio teško ranjen u nogu. Sremski dobrovoljci izvukli su svog omiljenog komandira pod kišom kuršuma sa prve borbene linije i tako mu spasli život. Prethodno je poručnik Kirhner samo Božijim promislom izbegao sigurnu smrt, kada je jedna austrougarska granata udarila u baraku gde se nalazila njegova komanda.
Potom je poručnik Kirhner evakuisan iz Beograda. Lečen je u Nišu, a zatim je sa ostalim ranjenicima prebačen na Krf. Svo to vreme o njemu se brinula bolničarka Bosiljka Čajkanović, sestra rezervnog kapetana Veselina Čajkanovića, čuvenog srpskog etnologa i istoričara religije i potonjeg akademika. Bosa i Ignjat su se u toku povlačenja zaljubili. Sve vreme u toku iscrpljujućeg putovanja, na nosilima i na bolesničkoj postelji, Kirhner je čuvao, oko pojasa obmotanu zastavu Sremskog dobrovoljačkog odreda.
Sa Krfa je Kirhner upućen na lečenje u Tuluz. Tamo su mu rane zalečene, ali je od posledica ranjavanja na Dunavskom keju, pošto je 1914. i 1915. dva puta ranjavan u istu nogu, ostao invalid sa nogom kraćom 6 cm. U Francuskoj je završio i Elektrotehnički fakiltet, pa je posle rata u Vojsci Kraljevine SHS i Jugoslavije obavljao visoke dužnosti u Vojnotehničkoj i inžinjerijskoj službi Ministarstva vojske i mornarice.
Posleratni život
Oženio se svojom negovateljicom iz ratnih dana Bosom Čajkanović (jedna od retkih sačuvanih fotografija I. Kirhnera u dnu nosi posvetu: Mojoj Bosiljki). Napredovao je u službi do čina brigadnog đenerala (1939). Jedno vreme bio je predsednik Društva branilaca Beograda 1914‐1915. godine.
Na sopstveni zahtev penzionisan je uoči Drugog svetskog rata. Odbio je ponudu Nemaca da učestvuje u okupacionoj vladi 1941. Poginuo je na Vaskrs 1944. od savezničkog bombardovanja. Ignjat Kirhner do danas nije dobio ulicu u Beogradu sa svojim imenom.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
