Skoro svaka stavka koju proveravate ima svoje referentne vrednosti i tumači se u skladu sa tim. Kako biste znali sami da procenite da li su vam rezultati u redu ili ne, dajemo vam prave smernice. Uz napomenu da jedino kompletan uvid u značenje tih rezultata možete da dobijete u konsultaciji sa vaši lekarom.
Jedna od najvažnijih stvari je provera leukocita, tj. belih krvnih zrnaca. Kada je broj tih leukocita povećan, to se naziva leukocitoza.
Uzroci ovoga su najčešće infekcije i upalna stanja drugog porekla (kao što su auto-imune bolesti), maligne bolesti, alergijske reakcije i primarna hematološka oboljenja. Određena stanja poput stresa, trudnoće i većeg fizičkog napora, takođe mogu dovesti do povećanja broja leukocita.
Foto: Profimedia
Referentne vrednosti za leukocite su 4.0-10.0*109/L. Ukoliko je broj belih krvnih zrnaca, leukocita, iznad 30*109/L govorimo o takozvanim leukemoidnim reakcijama koje se mogu videti u stanjima teških infekcija. Međutim, takozvane hiperleukocitoze, kada je broj leukocita i veći od 100*109/L, uglavnom govore u prilog postojanja neke od malignih hemopatija (akutne ili hronične leukemije ili hronične mijeloproliferativne bolesti).
S obzirom na to da postoji više podvrsta belih krvnih zrnaca (limfociti, monociti, neutrofilni granulociti, eozinofili, bazofili), povećanje broja svakog od njih doprinosi leukocitozi.
Limfocitoza
Limfocitoza je najčešći pratilac virusnih infekcija. Bakterijska infekcija koja je praćena limfocitozom u krvnoj slici je pertusis, odnosno veliki kašalj. Takođe, infekcije izazvane uzročnicima poput Toksoplazme, Brucele i Trepaneme (koja je izazivač sifilisa) uzrokuju limfocitozu, navodi portal pharmamedica.rs.
Monocitoza
Monocitoza koja podrazumeva povećanje podvrste belih krvnih zrnaca nazvanih monociti, u žargonu predstavlja „zoru zdravlja“. To znači da se monocitoza javlja u fazi oporavka od teških infekcija. Takođe, u slučaju monocitoze treba misliti i na grupu hematoloških oboljenja, prvenstveno mijeloproliferativnih poremećaja.
Neutrofilija
Neutrofilija ili povećan broj podvrste belih krvnih zrnaca koji se zovu neutrofili ili granulociti (pa otuda i termin granulocitoza) je najčešći pratilac infekcija i to bakterijskih, upalnih stanja druge prirode (poput najrazličitijih auto imunih bolesti), potom malignih bolesti, hormonskih i metaboličkih poremećaja, ali i izvesnih lekova. Preparati na bazi litijuma koji se koriste u pshijatriji, izvesni antiepileptici (karbamazepin, fenitoin i fenobarbiton), kortikosteroidi i heparin (mada on vrlo retko), mogu dovesti do povećanja broja neutrofila.
Foto: Profimedia
Eozinofilija
Stanja hipersenzitivnosti, pokrenuta različitim medijatorima, mogu dovesti do povećanja broja eozinofila, odnosno pojave eozinofilije. Tu mislimo na alergije najrazličitijeg porekla, preosetljivost na neke lekove, parazitarne bolesti, mada i izvesni hematološki maligniteti, poput Hodgkinovog limfoma i hronične mijeloidne leukemije, mogu biti praćeni eozinofilijom u krvnoj slici.
Bazofilija
I na kraju, pod bazofilijom se podrazumeva porast broja bazofila. Mada su opisani slučajevi hipotireoze (smanjene funkcije štitaste žlezde) i izvesnih alergija udruženi sa ovim poremećajem u diferencijalnoj krvnoj slici, bazofilija se najčešće sreće kod primarnih hematoloških oboljenja i to prvenstveno hroničnih mijeloproliferativnih bolesti.
Mada deluje komplikovano, kliničaru - hematologu povećanje neke od podvrsta leukocita, kao i postojanje eventualnih kombinacija, može biti značajna smernica za iznalaženje uzroka, te se u tom smislu i planira dopunsko ispitivanje.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
