ДРУГА СТРАНА БЕОГРАДА: Манакова кућа - први бордел у Земуну

Први писани трагови о проституцији у Београду потичу из 19. века. &ldquo;Црвени фењери&rdquo; најпре су се појавили &quot;преко реке&quot; - у Земуну у Рибарској улици. Када су се преселили у Београд засветлели су на Дорћолу у Видинској и у Улици Цара Душана, а затим и у другим варошким квартовима.Бордела је највише било у Савамали. Данашњи музеј &ldquo;Манакова кућа&rdquo; био је један од првих београдских харема и познато легло куртизана, а из полицијских извештаја о рацијама се види да је проститутки било и на Врачару, у Теразијском кварту и у злогласној Јатаганмали.Став државе према проституцији у Србији није се мењао вековима &ndash; она је била илегална, а девојке које су се њоме бавиле биле су кажњаване и протериване. Ипак, слично као и у свету &quot; најстарији занат&quot; било је тешко искоренити.Док је у Паризу и Бечу став према проституцији имао романтичарски признак и куртизане сматране музама уметника, дотле се у Србији везивао за извештаје о епидемијама трипера, гонореје и сифилиса. Ниједна од &quot;ноћних дама&quot; није оставила траг у литератури, међу уметницима, баш као ни њихове муштерије, иако се верује да је међу њима било и најзнаменитијих Срба.Фото: Никола фифићСредином 19. века, власти су покушале да нешто промене легализујући појаву. Проститутке су биле дужне да два пута недељно одлазе на лекарске прегледе.Министар &ldquo;внутрених дела&rdquo; је 10. децембра 1871. године, под бројем 10072, по Књажевини разаслао распис за &ldquo;јавни рад блуда и блудионица&ldquo;. Тада је у Београду почео да ради први бордел (куплерај) који је убрзо у народу прозван &ldquo;завод за љубав&rdquo;. Писало се и о ексклузивним куртизанама које су из аустрогарских земаља долазиле на двонедељно &ldquo;гостовање&rdquo; у Београд.Фото: Н. СкендеријаЦрвене фењере званично је угасио је генерал Петар Живковић 1929. у време Шестојануарске диктатуре. Део јавности који су чиниле муштерије ових дама се бунио, а било је и оних који су мислили да је увођење овог &ldquo;заната&rdquo; у законске воде добра идеја којом се може избећи ширење заразних болести.Поновна легализација је нарочито била близу током 1935. када је у Београду избила страшна епидемију трипера и гонореје од којих су, заражена заједничким рубљем и санитаријама, обољевала чак и деца.На крају, ови захтеви ипак нису добили позитиван одговор, а тако је остало све до данас.(Информер)БОНУС ВИДЕО: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"973641","autoplay":0,"shared":true}); За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

ДРУГА СТРАНА БЕОГРАДА: Манакова кућа - први бордел у Земуну

Ваш коментар

Нема коментара