Шарић је у притвору провео скоро осам година, јер се правосудним органима након вишегодишњег бекства предао у марту 2014. године.

Притвор је осим Шарићу укинут и Небојши Сретеновићу, Петру Обрадовићу и Жељку Вујановићу и исто им је одређен кући притвор уз електронски надзор.

"Апелациони суд је нашао да више не стоје разлози за притвор који су до сада постојали, па је притвор укинут и одређена је мера забране напуштања стана уз електронски надзор", прецизира се у саопштењу суда.

Шарић је осуђен је првостпеном пресудом на 15 година затвора као органзатор криминалне групе због шверца кокаина из Латинске Америке у Западну Европу током 2008. и 2009. године и у току му је жалбени поступак пред Апелационим судом, а остали припадници његове групе на вишегодишње казне затвора.

Суд је такође указао да је након разматрања жалби на поменуту првостепену пресуду осуђенима у овом поступку одлучио да отвори претрес у другостепеном поступку (суђење) ради потпунијег утврђивања чињеница везаних за извршење кривцицних дела који им се ставља на терет.

Претрес пред другостепеним судом је заказан од 28. фебруара до 11. марта 2022. године.

По налажењу Апелационог суда особите околности које су оправдавале задржавање окривљених у притвору, протеком времена проведеног у притвору, изгубиле на свом интензитету и притвор више није нужна мера за обезбедење њиховог присуства пред судом и несметано водење овог кривицног поступка, те су се стекли услови да се одреди блажа мера.

Скоро осам година у притвору

Шарић је у пртивору дуже од 7 година и 9 месеци, а првостепеном пресудом осуђен на 15 година затвора, Вујановић скоро 12 година (укљуцујуци и кућни притвор), а првостепеном пресудом осуђен на 14 година затвора, а Сретеновић и Обрадовић дуже од четири године.

Првостепеном пресудом Обрадовић је осуђен на 11 година затвора, а Сретеновић на 10 година затвора.

Апелациони суд образлаже одлуку зашто је неопходно да Шарић буде у кућном притвору и подсећа да је Шарић неправноснажно осуђен као један од организатора криминалне групе која је деловала у међународним размерама, да је у том својству имао планиране честе контакте са лицима која су основано сумњива да су припадници организоване криминалне групе која се још увек налазе у бекству.

Осим тога, како указује суд, постоји основана сумња да је ова организована криминална група за потребе свог рада и деловања својим припадницима стављала на располагање фалсификоване путне исправе ради лакшег и конспиративнијег преласка државних граница земаља у којима је група деловала, те када се наведено доведе у везу са основаном сумњом да је ова ораганизована криминална група од продаје опојне дроге остварила велики профит.

"Шарић, који се сумњици да је организатор те групе, би могао да искористи за скривање и бекство од државних органа Републике Србије, на шта несумњиво указује његовог претходно успешно вишегодишње скривање ради избегавања кривичног гоњења за дела за које је законом прописана дугогодишња затворска казна, будући да је у бекству до добровољне предаје провео дуже од 4 године иако је знао да се против њега води овај кривични поступак", навео је суд.

Ове околности и даље представљају особите околности које указују да постоји основана бојазан да би Шарић у слуцају пуштања на слободу могао побећи и скривати се од државних органа Републике Србије и на тај начин поново могао постати недоступан, сматра суд.

Међутим, како додаје, та опасност није више таквог интензитета да би се морала спречити једино мером притвора већ је довољно изрицање мере забране напуштања стана, ради чије контроле се има применити електронски надзор.