Многе болести данас се јављају услед "лошег" начина живота, али и неких спољних фактора. Стрес, претерана конзумација алкохола и пушење могу да доведу по појаве озбиљних стања где практично организам почиње на "напада" сам себе. То су аутоимуне болести, а једна од распрострањенијих је лупус. 

Дијагноза - Лупус

Своје искуство са овом тешком болешћу у емисији "Ординација" на РТС, описала је супруга прослављеног кошаркаша Дејана Томашевића - Јелена. 

Први симптоми болести јавили су се пре десет година и били су врло неупадљиви, каже ова мама четворо деце.

Фото: Н. Параушић

 

 

- Приметила сам месец дана након четвртог порођаја да ми отиче један прст, па сутрадан други. Обратили смо се лекарима који су урадили све потребне анализе и открили су да имам лупус.Тада сам и први пут сазнала да постоји обољење под тим именом - прича Јелена и додаје да се све то дешавало док су Живели у Шпанији.

Мало потом је Дејан потписао уговор у Грчкој, преселили су се у Атину и ту је затражила друго мишљење. Нажалост, дијагноза је била потврђена. 

- Доктор ми је објаснио да без обзира на то што имам 36 година, моје тело је старо 75.На моју штету су открили и да сам уз лупус добила и једну пратећу болест која се зове реуматоидни артритис - каже и додаје да је потом уследио долазак у Београд и лечење. 

О том периоду и неочекиваној Јелениној дијагнози, прослављени кошаркаш каже да је био веома стресан -  пресељења, рођење сина Матије... Али она је све увек стоички подносила. 

- Јелена, ако је и имала неке здравствене проблеме, никада се није жалила. Увек сам ја био у центру пажње. По први пут сада она не може да преузме обавезе, јер има температуру, што се дешавало првих шест месеци. Њен највећи квалитет је, што и поред свих тих проблема, није дозвољавала да ми то на неки начин осетимо. После смо сазнали да се трудила да се осами кад јој је баш тешко, да оде и исплаче се, позове сестре и подели ту муку, али се трудила да ми то у кући не приметимо - каже Томашевић. 

Какви су симптоми болести и зашто је толико "тешка" ?

- Прво је почела температура, коју су пратили отоци. На пример, отекне ми део руке, буде ужасно затегнуто, зацрвени се, не може рука да се помера ни у једном правцу. После 5-7 дана оток спласне, кожа се врати у поравњање да можемо нешто да урадимо. Кад кажемо да не можемо ништа да радимо, то значи да нисте у стању да се умијете, да се обучете, окупате, а поготово ако имате бебу у кући - не можете да је загрлите, да се играте са њом... То је много болније. Тада више не боли тело, тада боле ум и дух. Највише душа - прича Јелена. 

- Волео бих да кажем да сам ја тад преузео те обавезе, посебно око Матије, али нисам. Ипак је она поред свих болова пресвлачила бебу, хранила, дојила... - искрен је Дејан.

Фото: Н. Параушић

 

 

О томе колико је важна подршка и љубав супруга, како би се изборила са свиме, Јелена је објаснила: 

- Дејан и ја смо направили фантастичну конекцију, ми смо букавлно конектовани у једну чисту љубав. Када крај себе имате некога таквог, онда тачно знате где ћете да изађете, шта ћете да радите у будућности... Тако смо ми испланирали да имамо више деце. Никада нисмо причали да имамо једно дете. Неки од нас су хтели петоро - каже и додаје да је лупус све пореметио: 

- Лупус ме је јако пореметио тако да нисам могла да родим Дејану још једно дете иако је јако желео и пето. Онда смо се договорили да он буде моје пето дете - испричала је са болним осмехом на лицу. 

- Све је ишло тако феноменално, али то је оно што те врати два, три чак десет корака уназад и питаш се: "Како сад ово, како се живи са овим?". Зашто ме боли овај лакат, сутра кук, прекосутра карлица, а онда све. Тај дан када ме боли све, тада не могу ништа - прича и напомиње да је њихов најстарији син Кића, који је тад имао 17 година, преузео обавезе око деце. 

А онда почиње бес. Истинско суочавање са болешћу и свиме шта она носи.

- Почињем да размишљам шта се дешава, шта ће бити... Расте бес. Зато што можда нећу бити ту на Мањиној свадби. Можда нећу бити жива кад Матија пође у школу, нећу бити са Кићом кад заврши факултет. Просто, само се те негативне енергије лепе, долазе... Само су ми оне привидно ту. А онда када уследи тај плач, тај загрљај, кад осетиш ту љубав онда кажеш себи: "Ма, можеш ти то". Имаш са ким и имаш због кога - открива Јелена у овој исповести која је потресла све у студију. 

Она је сада добро, поред званичне терапије окренула се и духовном исцељењу, што јој је све заједно уз огромну љубав и подршку породице помогло да преброди овај кризни период.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".