У парцели 9 на Новом гробљу у Београду испод масивног споменика од црног гранита почива аутор слогана „Само слога Србина спасава“ - генерал, књижевник, географ, почасни члан Српске краљевске академије Јован Драгашевић. Своје родољубље и патриотизам Драгашевић није исказао само у ратовима, већ и кроз своје песме и драме, а љубав према својој земљи кроз научне радове из географије и етнографије.
Глас војничке истине
Генерал Јован Драгашевић је рођен у Пожаревцу 1836. године. У Београду је након завршетка Гимназије, уписао и завршио Артиљеријску школу. Поступно је у војној служби напредовао у служби од чина потпоручника, који је стекао завршетком Артиљеријске школе до 1888. године када је пензионисан у чину пуковника. Две године након одласка у пензију 23. фебруара 1900. додељен му је чин почасног генерала са правом ношења униформе тог чина. Био је уредник и покретач стручног војног листа „Војин“ 1864. године, који је уређивао седам година, а на чији либерализам влада није благонаклоно гледала, због чега је више пута је затваран. Оштра критика коју је Драгашевић отворено износио добијала је још већу тежину чињеницом да је то говорио официр српске војске. После листа Војин уређивао је девет година лист „Ратник“, а потом и књижевно – научни лист „Дарданију“.
Фото: П. Милошевић
Јека од гусала
Са објављивањем поезије је почео у деветнестој години, а оно што је Драгашевића издвојило као песника и књижевника биле су патриотске и националне теме у које је уносио емоције и сво своје биће. Његова песма „Јека од гусала“, била је једна од најпопуларнијих песама тога доба, која се рецитовала широм простора на којем су били насељени Срби, а управо из те песме су и чувени стихови:
Још утруби шта са неба труби:
Прочитајте још
Само слога Србина спасава
Тако Србу писано на грбу...
Окушао и у писању драме, а његова драма Хајдук-Вељко, иако од стручне јавности оцењено као „дело невешто и неуметничко“, имало је велики број гледалаца. Иза Драгашевића су остале и Истинске приче (аутобиографија И), Аподиксис (аутобиографија ИИ), Успомене на Берлински конгрес (аутобиографија ИИИ).
Путник кроз географске границе
Јован Драгашевић је наш први научни географ. Све до њега географија је сматрана за опис места, држава и народа, а он је унео научни део: физичку и математичку географију. Његов „Земљопис Србије и Турске“ за основне школе и „Општа географија“ за средње школе били су први уџбеници географије. Јован Драгашевић је први унео српске термине у географију, нарочито физичку (висија, низија и сл). Још као потпоручник постављен је на место професора на Војној Академији, на којој је предавао 23 године. Предавао је кнезу Милану географију и српски језик. Био је начелник топографског и историјског одељења главног генералштаба, начелник ађунтатуре у врховној команди (у време српско – турских и српско - бугарског рата), помоћник начелника главног генералштаба у Српско – бугарском рату, делегат на Берлинском конгресу. Његова Космометрија сврстава се међу најстарије наше уџбенике из астрономије. Јован Драгашевић је преминуо 1. јула 1915. године (по старом календару) у Нишу. Његови посмртни остаци пренети су сутрадан и сахрањени у породичној гробници на Новом гробљу.
БОНУС ВИДЕО:
