Амбасада Турске обележила је годишињицу убиства турског амбасадора Галипа Балкара у центру Београда 9. марта 1983. године, а на комеморативној конференцији амбасадор Хами Аксој подсетио је да је тада страдао и студент Жељко Миливојевић, храбро се супротстављајући атентаторима.

Некадашњи турски амбасадор у Београду, сада у Москви и аутор књиге о убијеном дипломати, а која ће ускоро бити преведена и на српски, Танжу Билгич оценио је да је сећање на тај важан догађај битно не само за Турску већ и за југословенско (српско) турске односе.

Тај догађај уједно је показао огроман хероизам и храброст грађана који су покушали да савладају нападаче, рекао је Билгич и нагласио да је то био и терористички напад са великим утицајем и на становнике Београда и Југославије.

- Балкара је био изузетан мост између Београда и Анкаре. Балкар није убијен само зато што је био турски дипломата већ због добрих односа Турске и тада Југославије, које су настојали да прекину - рекао је Билгич за Танјуг и истакао храброст грађана коју су се у том тренутку нашли на месту атената, а које су турски медији поздрављали насловима "Југословени браво".

Фото: Танјуг/Владимир Шпорчић

 

Галип Балкар био је турски дипломата, амбасадор Турске у СФРЈ. Упуцан је 9. марта 1983. године у центру Београда, а преминуо два дана касније од последица рањавања. Одговорност за напад преузела је јерменска терористичка организација АСАЛА.

Двојица јерменских наоружаних људи отворили су ватру на амбасадоров аутомобил, који се зауставио на црвено светло на великој раскрсници у центру Београда, у Генерал Ждановој, а данашњој Ресавској улици.Балкар и његов шофер Каја Несет су рањени, с тим што је амбасадор рањен тешко. Нападачи су покушали да побегну са места несреће и убили студента Жељка Миливојевића који је покушао да спречи њихов бег. 

Фото: Н. Скендерија

 

Фото: Н. Скендерија

 

Два југословенска агента за безбедност у том крају су их јурили и пуцали на њих. Нападачи су ранили једног од агената, Слободана Брајевића, пензионисаног пуковника. Метак који је био намењен Брајевићу, ранио је техничарку Зорицу Солотић.

- Припадник јавне безбедности Градског секретаријата за унутрашње послове, који се такође дао у потеру, пуцао је из пиштоља на једног атентатора и том приликом тешко га повредио. Атентатор је поседовао либански пасош на име Харутиони Крикер Левонијани... Други атентатор је у бекству - пренела је „Политика”.

 

 

Многи данас херојством називају тадашњу реакцију грађана који су се у тренутку атентата задесили на улици. Како је „Политика” пренела на насловној страни од 10. марта 1983, „после атентата нападачи су се дали у бекство, а грађани који су се задесили на улицама кренули су за њима у потеру”. Ово је данас тешко и замислити.

Нападачи су ухапшени и идентификовани као Харутин Крикор Левониан и Алекандер Елбекиан. У СФРЈ су стигли из Бејрута, 6. и 7. марта и обојица су имали либанске пасоше. Тешко рањен Левониан ухваћен је убрзо након напада, а Елбекиан осам сати касније. Исто дана анонимни позиватељ из Атине у име организације АСАЛА преузео је одговорност за напад, која је тада оптужена за најмање десет напада на Турке од 1975. до 1987. године.

Фото: Принтскрин

 

У порукама се наводи да је атентат требао да скрене пажњу света на оно што АСАЛА назива проблемом јерменског народа.

- Југославија је јучерашњим терористичким чином у Београду, мимо своје воље и противно битним опредељењима њене спољне и унутрашње политике, уписана у списак држава на чијем тлу терористи покушавају да поравнају своје историјске рачуне са Турском и револверским хицима усмрте њене дипломате. Вихор овог осветништва нејасних циљева али конкретних жртава помутио је београдски пролећни дан остављајући нас да са жаљењем установимо: међународни тероризам и даље се шири и не преза ни од чега. И још: југословенско тло и гостопримство узурпирани су на најбруталнији начин - писала је „Политика”.

Фото: Танјуг/Владимир Шпорчић

 

Галип Балкар преминуо је 11. марта 1983. године у неурохирушкој клиници у Београду, где је примљен на хирургију ради вађења метака из главе и десног рамена. Након вести о смрти, председник Предсеништва СФРЈ Петар Стамболић послао је телеграм председнику Турске Кенану Еврену у којем је изразио најискреније саучешће.

Премијерка Југославије Милка Планинц и министар спољних послова Лазар Мојсов такође су послали поруке саучешћа турским колегама. Балкарово тело пренешено је у Анкару специјалним авионом, а сахрањен је 15. марта. Коментаришући догађаје, југословенска новинска агенција Танјуг осудила је дубоко негодовање које је у целој Југославији изазвало покушај атентата и осуду тероризма.

Пре убиства Балкара, убијено је још 25 Турака претходних 10 година. Више од 300 њих је рањено, а 35 људи убијено од средине седамдесетих година. Неколико дана пре убиства, Јермени из Грчке су за грчке новине Акрополис истакли: „Турску ћемо довести на колена пуцајући на њихове најбоље дипломате”. Турска је након тога позвала западне владе да помогну у спречавању напада на турске дипломате од стране радикалних јерменских група. Дана априла 1983. године, јерменски патријарх оптужио је Јерменце широм света, истакавши да се ствари не решавају на такав начин. Патријарх Шнорк Калоустијан и друге јерменске верске вође учествовали су на маршу на Тргу Таксим, где су минутом ћутања присуствовали сећању на 26 турских дипломата и њихових помагача, које су убили јерменски екстемисти у претходној деценији.

Дана 17. марта 1983. године Председништво СФРЈ постхумно је одликовало Балкара Орденом југословенске звезде са лентом. У одлуци о додели одликовања наведено је да је амбасадор Балкар у својој краткој дипломатској мисији у СФРЈ дао важан допринос развоју и унапређењу односна између Турске и СФРЈ.

Фото: Принтскрин

 

Суђење и пресуда

Београдски јавни тужилац оптужио је Харутин Крикор Левониана (23) и Рафија Александра Елбекиана (21) из Бејрута за убиство Балкара и покушај убиства Каја Несета. Поред тога, оптужницом се Левониану теретило да је, након убиства турског амбасадора, покушао да убије пуковника у пензији Брајовића, који је блокирао његов бекство. Такође је Елбекиан оптужен за убиство Миливојевића, који је покушао да ухвати атентатора. Утврђено је да су Левониан и Елбекиан стигли у Београд са задатком који им је поставила АСАЛА. С обзиром на чињеницу да је првооптужени, Левониан, био лошег здравственог стања као последица рањавања и да је Елбекиан био млађи пунолетник, њих двојица нису осуђени на смрт. Бранио их је Срђа Поповић, водећи југословенски адвокат који је радио у Београду.

Левониан и Елбекиан осуђени су на 20 година затвора 9. марта 1984. године, тачно годину дана након инцидента. Суд је пресудио да ће након издржавања казне бити протерани из Југославије. Утврђено је да је Левониан убио амбасадора и тешко ранио Брајовића, док је Елбекиан тешко ранио возача, покушавајући да побегне са места злочина, убио Миливојевића. Стојан Милетић, заменик јавног тужиоца СР Србије, нагласио је да оштрина казни одговара тежини кривичних дела.

Фото: Профимедиа

 

Према изјави Централног комитета солидарности са јерменским заробљеницима у Атини, Харутин Левониан је ослобођен у јуну 1987 године. Иако у изјави нису разјашњени разлози његовог пуштања на слободу, званичници у главном граду Грчке наговестили су да је могао бити пуштен из медицинских разлога: имао је последице од рањавања, а након тога је доживео мождани удар и остао парализован.

Подсетимо, 8. октобра 2019. тадашњи министри спољних послова Србије и Турске Ивица Дачић и Мевлут Чавушоглу открили су у Београду спомен-плочу убијеном турском амабасадору у некадашњој СФРЈ Галипу Балкару, на углу Ресавске улице и Булевара краља Александра (тадашњих улица Генерал Жданове и Булевара револуције), месту где је 9. марта 1983. године смртно рањен. Скупу је присуствовао и амбасадор Турске у Београду.

ФОТО: Танјуг/Министарство спољних послова/Огњен Стевановић

 

ФОТО: Танјуг/Министарство спољних послова/Огњен Стевановић

 

БОНУС ВИДЕО: