Чини се да сада већ сви, чак и они који нису фанови Еуросонга, напамет знају песме две фавориткиње, Теyа Доре "Рамонда" али и Бресквице "Гнездо орлово".
Победничка нумера, "Рамонда" опевала је цвет који симболизује поновно рађање српске државе, након страдања у Првом светском рату. Сматра се да рамонда може да "васкрсне", а опис њене васкрсавајуће способности дао је 1928. године руски ботаничар Павел Черњавски. Наводно, једног дана је просуо чашу воде на цео хербаријум у којем је била и наталијина рамонда, и у којем је стајала сасушена чак годину и по дана.
Када је Черњавски сутрадан отворио хербаријум, доживео је прави шок јер је претходно потпуно сува биљка тада оживела.
Фото: АТА имагес
Сада је друштвеним мрежама почео да кружи један коментар који је привукао велику пажњу домаће јавности, а ми га преносимо у целости:
Прочитајте још
"Добро јутро, из ове бесане ноћи, драги моји, тужни Срби. Као директни потомак двојице Солунаца, имам за вас једно питање - Како вас само није срамота?!
Могу да разумем да свиђа вам се другачији мелос и друга тема али да се усудите да блатите песму посвећену онаквој патњи не разумем и не желим да разумем ма колико вам се не допадала. Не дају ми преци патњом и поносом окићени. Гледам и мислим колико њима није било жао а вама јесте. Жао вам је покренути срце јер срца немате.
Да имате све би вам се само рекло. Али ево да вам помогнем у славу дедова својих и ваших да им понос не дирате.
Видите ово црно небо и пусто стење.
Е под таквим небом беше наша Србија и наши дедови.
Под сивилом сама. Остављена без помоћи. Кроз такве стене љутим мразом оковане без хлеба и обуће ходаше ти исти дедови на путу у вечност. На камен посред мора их ставише да рањени и измучени чекају с вером и надом једнако смрт и живот. У то море легоше заспали, обгрли их плава гробница да у тишини вришти њихова младост. Далеко иза гора оста бели сјај родне земље да чека сабраћу њихову коју ноге носише и за себе и за оне које у мору и стењу оставише. И носише их кроз друго стење на коме љубављу и знојем заливана из пусте земље и смрти ниче нада, неуништива а нежна.
Фото: Shutterstock
Вечна.
То што вама та црна ноћ изгледа црње него њима и што нисте у стању да надувидите како из љубави ниче је голема несрећа већа од њихове тешке битке.
Теби, Теодора, и твом тиму, бескрајно хвала у име мојих и наших дедова, за молитву једном речју која све каже и сваког дозива да из љубави никне ако дозволи да га љубав окупа и осоколи као једном давно наша преживела браћа и сестре и земља коју нам оставише као завет.
Заједно са примером како се диже из пепела и кад се чини да ниједне наде више нема. А има, јер љубав човечија је бескрајна нада", стоји у коментару који су многи подржали и који је многе разгалио.
БОНУС ВИДЕО:
