- Моја мајка је мени била читав живот, и отац и мајка и најбоља другарица. Тако да нисам осетила то одрастање без оца, само у неким тренуцима у основној школи, када су ме деца задиркивала због тога, али мајка ми је савршено објаснила – породица су људи који се воле, па чак и ако неко није у крвном сродству, колико има усвојене деце, па се воле највише на свету - испричала је Теодора за медије.
Фото: АТА имагес
- Тако да је битан тај однос људски, моја мајка је мени све на свету. Нажалост, трпела сам вршњачко насиље, задиркивала су ме деца, али сада ми је јасно како сам ја њих нервирала. Мама ме је тако научила, ја у себи нисам имала трунку мржње, ни те искомплексираности са којом су се они носили, и отуда све те несигурности - додала је Бјелица.
- Зли људи су дубоко несрећни, добри људи који су срећни сами са собом немају потребе да повређују другу особу, него само да им улепшају живот. Деца су ми говорила: "Ти немаш тату", а ја им кажем да имам моју маму, а они ми кажу да немам породицу, да немам никога - присетила се глумица.
Фото: Петар Милошевић
- Ја кажем да смо породица мама и ја. Ја станем и овако им кажем и онда то њих изнервира јер се ја не расплачем, не увредим се јер ја то тако мислим и осећам, имам љубав своје мајке и мени је то сасвим довољно. Могу само да замислим колико јој је било тешко и ево, ја са 28 година тек сада могу да је разумем и сматрам да свим самохраним мајкама треба дати орден - додала је Теодора.
- Ја сада имам куче, што се не може поредити са дететом, па када останем дуже на снимању, размишљам да ли сам оставила довољно хране и воде, а замисли тек дете. Она је мени испричала да јој је пукао водењак код куће, позвала је такси и сама отишла на порођај, вратила се кући сама - испричала је Бјелица.
- Рекла ми је: "Тај моменат када сам ја тебе спустила на кревет и кажем: ‘Не знам шта су сада? Шта ћу са тобом, јој?’", ја се не бих усудила, свака јој част, и њој и свим женама које се усуде да буду самохране мајке - закључила је глумица.
(Пулсонлине)
БОНУС ВИДЕО:
