Промена времена погађа све узрасне категорије, и осим хроничних болесника, на удару бројних симптома који ремете живот, јесу и здрави, млади људи, првенствено метеоропате, а затим сви који не воде рачуна о животним навикама које би требале да буду „под конац“ ако желимо да станемо на црту турбулентним метеоролошким приликама.
Међутим, није само промена времена увек окидач за здравствене проблеме, и како се наводи у једној новој студији у којој је учествовало скоро 500 људи између 7 и 84 године, од којих је 61 одсто било женског пола, и гласна музика, светли екрани, јаки парфеми и јака светла могу да изазову мигрену. Истраживање указује и да мигрена може да нам да траг о њеним узроцима.
Рецимо, откривено је да ноћ лошег сна повећава ризик од јутарњих мигрена за 22 одсто. Истраживачи тврде и да ниска енергија дан раније повећава ризик од мигрене за 16 одсто.
Истовремено лош сан и ниска енергија нису повећали ризик од поподневних главобоља. Уместо тога, стресан дан са пуно енергије повећао је ризик од мигрене касније током дана за 17 одсто. Ови резултати истраживања указују да нам време када добијемо мигрену може помоћи да откријемо њен основни узрок.
Фото: Профимедиа
Учесници студије су током две седмице да би измерили резултате носили посебне уређаје који мере активност током спавања. Водили су и дигиталне дневнике енергетских скокова, стреса, анксиозности и општег расположења.
- Ова студија није пронашла везу између анксиозности, депресије и ризика од мигрене. То не значи да проблеми са менталним здрављем не могу допринети главобољи, али изгледа да их није било међу овом групом - објавио је „Mind Body Green“.
Прерасподелом обавеза против главобоље
Др Зорица В. Драгаш, специјалиста социјалне медицине, каже за „Блиц“ да није увек промена времена и предстојећа временска прилика или неприлика окидач за главобоље и несаницу или нервозу и болове у костима, већ то може да буде начин живота који водимо и дуготрајно непоштовање основних животних навика што доводи у стање када и најмања промена у атмосфери утиче на нас.
- Ако се очекују промене времена, било да су нагле или у краћем или дужем временском периоду, треба организам растерети, а то можемо чинити прерасподелом обавеза. Оно што се баш мора, нека се уради, а оно што се не мора одмах урадити нека се остави за касније, други дан, када организам буде имао мање проблема да се избори са променом временских прилика. Физички напор се мора свести на мању меру да се организам непотребно не ангажује. Морамо да се понашамо тако да олакшамо свом организму – каже др Драгаш.
Истиче да стрес има једну од кључних улога у свему томе. Самим тим, ако направимо добру прерасподелу обавеза, стрес ће бити мањи, а онда су и могућности за мигрену мање.
- Са мање стреса или без њега имаћемо више снаге да постигнемо оно што се од нас тражи. И у психичком смислу бићемо значајно боље – каже др Зорица В. Драгаш.
Како квалитетан сан смањује стрес
Докторка Драгаш напомиње да је квалитетан сан изузетно важан за све који желе да избегну метеоропатске реакције, а међу њима и главобољу и несаницу.
- Ако спавамо неквалитетно, можемо да спавамо и јако дуго, али ако је сан неквалитетан онда то није добро за нас и није довољно. Веома је важно када спавамо. Уколико је то могуће, ако професија није повезана с ноћним радом, онда ноћ треба провести у одмору и спавању. Увек и за свакога је битно да током ноћи има реституцију и регенерацију ћелија и ткива. Без њиховог обнављања нема доброг имуно-система – објашњава др Драгаш.
Фото: Профимедиа
Ноћни сан мора да буде најкраћи шест сати, за просечног човека треба да буде шест до осам сати, и јако је битно да буде у континуитету.
Не прескачите фазе сна, нема дубоком сна без увода
Др Зорица В. Драгаш напомиње шта је важно за добар сан:
- Млађима саветујем, ако не могу никако другачије, да барем на спавање оду пре поноћи
- Најбоље би било да легну око 22 сата, евентуално до 23 сата, јер најдубља фаза спавања траје од 23 до 03 сата после поноћи
- Зато је важно на спавање ићи у 22 сата да би имали увод у најдубљу фазу, јер не можемо одмах заспати дубоким сном
- Ако се то време мало помери за младе није страшно, али је врло штетно ако се из ноћи у ноћ понавља одлазак у кревет у ситне сате
- На тај начин се организам исцрпљује, буди се уморан, нерасположен, често уз главобоље
- Тада се смањују и физичке и менталне способности
- Када то траје, организам то сакупља и лако је да нас у таквом стању неко на послу насекира и да нам не прија ни промена времена – каже др Зорица В. Драгаш.
Фото: Профимедиа
Ко је најосетљивији на промену времена и савет специјалисте
На промене времена најосетљивији су хронични болесници, а међу њима су на првом месту оболели од крвних судова и срца, особе које имају осцилације крвног притиска, затим оболели од плућних болести и дисајних путева, ментално нестабилни, психијатријски болесници, мала деца, старији људи и дијабетичари са нерегулисаном болести.
- Код људи који имају честе промене нивоа шећера у крви јавља се и агресивност и нерасположење. За хроничне болеснике је савет да редовно узимају терапије и да се у случају да се не осећају добро обрате свом лекару за савет и помоћ. Треба сви да обраћамо пажњу на исхрану, да се не преједамо, да једемо што више сезонске намирнице и да јела не припремамо у дубоком уљу, да их не пржимо. У складу са временом треба да се облачимо, важан је и квалитет ваздуха у простору у ком боравимо и напољу, довољно квалитетне воде треба пити свакодневно и пратити напомене, најаве и упозорења метеоролога и биопрогностичара – каже за „Блиц“ др Драгаш.
Фото: Профимедиа, Н. Скендерија
Висок крвни притисак јавља се и код млађих особа
Подсетимо, о узроцима главобоље и несанице говорио је за медије и др Зоран Круљ, портпарол Завода за хитну помоћ у Новом Саду. Према његовим речима претходних дана, прошле седмице, лекари су имали подједнак број интервенција током дана и ноћи, нешто више ипак по дану и то "говори у прилог бројним метеоропатским реакцијама које се појављују углавном у ноћним сатима и манифестују се код здраве популације појавом несанице, главобоље, вртоглавице, врло честог немира као и погоршањем психијатријских пацијената“.
Круљ је рекао да је код млађих популационих група карактеристично да је, у групи од око 35 година живота, било пацијената који до сада нису имали верификоване вредности високог крвног притиска и који су се углавном жалили на главобоље.
Фото: Д. Миловановић
Промена температура окидач за пацијенте
Круљ каже да су ове промене у температурама заправо окидач за све пацијенте. Фактори ризика су бројни. Додатно их отежавају стрес, умањена физичка активност и већа количина хране у ово доба године.
Када и зашто треба да мерите притисак
- Здравом организму потребно је бар недељу дана да се прилагоди временским осцилацијама. Уколико неко има упорне главобоље, саветовао бих да сваког јутра, одмах по устајању, измери вредност крвног притиска. Једино је та јутарња вредност меродавна и релевантна. Треба је пратити неколико дана и уколико се установи да су вредности повишене, обавезно треба отићи код лекара да се то дијагностификује. Додатно, треба свести дозу стреса на минимум – поручио је др Круљ.
Фото: З.Кнежевић
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
