Угледни преводилац, књижевни уредник и издавач, Александар В. Стефановић преминуо је у 98. години, саопштио је српски ПЕН центар, чији је вишедеценијски члан био.
Рођен је у Нишу 25. априла 1926. године у грађанској породици. Школовање је започео у Нишу, а наставио у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а затим и на Филолошком факултету на Групи за енглески језик и књижевност. Упоредо је студирао на Музичкој академији, на Одсеку за флауту.
Стефановић је каријеру започео у Служби протокола Министарства спољних послова. Тај посао је убрзо напустио и посветио се преводилачком и уредничком раду.
Био је сарадник и уредник књижевног листа "Данас", као и секретар књижевног часописа "Савременик".
Александар В. Стефановић приредио је на француском језику антологију југословенског есеја Ноувел ессаи yоугославе, која је објављена 1965. године, као издање ПЕН центра, поводом Конгреса Међународног ПЕН на Бледу. Уочи Конгреса на Бледу покренут је, 1965. године, часопис Литерарy Qуатерлy чији су уредници били Александар В. Стефановић и Милош И. Бандић.
После студентских демонстрација 1968. године, које је подржао, одлучио је да напусти земљу. Преселио се у Италију, где је направио велику каријеру као уредник и издавач. Радио је у издавачким кућама у Фиренци, Милану, Луцерну и Њујорку (Сансони, Рицоли, Јаца Боок, МекГроу-Хил, властита издавачка кућа Арте е Пенсиеро). Међу српским интелектуалцима Александар В. Стефановић имао је једну од најзначајнијих међународних каријера у издаваштву. Осим што је био издавач међународне репутације, био је и велики промотер српске књижевности и уметности у свету.
После окончања издавачке каријере, деценијама је радио као преводилац. Активан преводилац био је практично до краја живота.
Александар В. Стефановић је пратио европску и светску књижевност изблиза, не само зато што је много путовао и живео у различитим културним срединама већ најпре зато што је читао литературу у оригиналу на више језика, истински живећи идеју светске књижевности и снажно верујући у њу.
Ерудита и полиглота, Александар В. Стефановић је преводио књижевност, филозофију, теорију и историографију с пет језика (енглески, француски, италијански, немачки и руски језик). Превео је на српски језик преко сто књига. Преводио је дела Ернеста Хемингвеја, Хенрија Џејмса, Томаса Стерна Елиота, Вистана Хју Одена, Лоренса Дарела, Дејвида Херберта Лоренса, Џона Стајнбека, Ирвина Шоа, Дејвида Џерома Селинџера, Џејмса Метјуа Барија, Лајмана Френка Баума, Викрама Сета, Џефрија Јуџинидиса, Луја Фердинана Селина, Албера Камија, Жан-Пол Сартра, Ренеа Гијоа, Ерика Хобсбаума, Кенета Вајта, Серђа Романа, Ђакома Леопардија, Томаза Ландолфија, Леонарда Шаше, Грације Деледе, Умберта Ека, Роберта Каласа, Клаудија Магриса, Роберта Мусапија, Флер Јеги, Марка Данијелевског и многих других писаца.
– Мени је превод питање живота, јер ме одржава у кондицији која ми помаже да преживим ова тешка времена која више никоме нису пријатна. Превођење ми помаже да не губим меморију и да ми дух буде жив и присутан. Ја радим са језиком који сам научио у своје време, али да ли је он баш најмодернији, то не знам, то нека критика каже. Да ли ћу оставити иза себе изврсне преводе, то треба да оцењују други. Покушавам да будем добар преводилац, али много зависи и од тога шта ми судбина донесе да преводим. А имао сам прилике да преводим врло добре писце: Леопардија, Одена, Елиота, Селина, Ека, Деледу, Хемингвеја... – рекао је Александар В. Стефановић у једном од последњих интервјуа које је дао.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
