Од прошле године у Србији су била два налета хакерских превара – злоупотреба дигиталног новчаника Аппле Паy у пролеће, док се од септембра претежно злоупотребљава Гоогле Паy или се изврши једна трансакција на основу података са картице које су корисници негде оставили, објашњава Бојан Терзић из Народне банке.
- Прошле године Народна банка Србије је успела кроз поступке, одређене супервизорске мере, да 288 корисника обештети за укупно 17,5 милиона динара. И та фишинг кампања је посебно била активна током маја и јуна, а на мети су били корисници различитог узраста - , каже Терзић.
Напомиње да су грађанима претходних недеља стизали СМС-ови у којима им се тражи да унесу податке, како би им стигао извесни пакет.
- Тај пакет вероватно нисмо наручили, можда неко и јесте, па није могао да направи јасну разлику. То је преварна шема била и прошле године и у овом другом таласу. Углавном корисници остављају податке са картице и једнократну лозинку. Код ових притужби које ми добијемо, углавном се ради о корисницима који заиста очекују тај пакет. Због тога вероватно и дође до тога да наседну на ту врсту преваре - , додаје Терзић.
Фото: Профимедиа
Ко добије новац назад
У таквој ситуацији, истиче, НБС у одговору на притужбу грађана процењује стандард крајње пажње.
- Значи, да ли је корисник био крајње пажљив или није и од тога зависи да ли ће банка или корисник сносити губитак. Међутим, Народна банка Србије је у претходном периоду, а тако ће бити и овај пут, разматрала неке друге аспекте - у смислу одговарајућих стандарда аутентификације у случају ових дигиталних новчаника - , додаје Терзић.
Да ли ће неко сносити губитак или добити новац назад процењује се од случаја до случаја.
- Имали смо један случај кориснице која је породиља, која је после неколико дана од порођаја добила такву једну поруку. У таквим ситуацијама се узимају и те околности у обзир - , каже Терзић.
Шта одаје хакере
Корисницима открива шта је јасан знак да неко жели да их превари, у случајевима када се за то користи име Поште Србије, Нетфликса, ДХЛ-а или других курирских служби.
- Нико вам неће доставити такву врсту поруке са некаквог броја телефона. Дакле, број телефона не видите. То су тзв. алфанумеричке поруке. Можете видети само који су регистровани - то су регистровани бројеви код мобилних оператера и ви практично добијате назив банке, не видите број телефона или добијате назив Пошта Србије, тј. институције. Дакле, кад год видите број телефона, у коме се нешто тражи да урадите, велика је вероватноћа да се ради о фишингу и не треба отварати такве линкове и уносити податке - , каже Терзић.
Фото: Профимедиа
Коме се обратити у случају преваре
У случају хакерске преваре, грађани се прво обраћају банци, а затим, ако нису задовољни поступањем банке, могу се јавити НБС.
- Банке имају рок од 15 дана од подношења приговора да реше то... Пошто картичне шеме имају правило да уколико одате јединствену шифру, ОТП код - једнократну лозинку коју добијете СМС-ом, такве рекламације уопште не прихвате. Међутим, банке онда покушавају да, користећи неке друге основе дођу до повраћаја средстава у оквиру картичне шеме, управо у интересу корисника. И онда тај поступак траје, у зависности од картичне шеме, негде до 120 дана. Због тога то траје мало дуже, али на крају крајева то је опет повољније за кориснике - , напомиње Терзић.
У другом таласу хакерских превара, од септембра до сада, НБС су се обратиле 42 особе, али је тај број, истиче Терзић, и до четири пута већи – јер су многе пријаве ишле само преко банке.
Грађане уверава да су, захваљујући мерама које је НБС предузела поводом фишинга за Аппле паy дигитални новчаник, корисници сада сигурнији од хакерских превара, чак и када су неопрезни.
- Дакле, остаје сада да радимо и на овим другим дигиталним новчаницима. Али све те додатне заштитне мере доводе до додатних трошкова, који се онда практично преливају на све кориснике. Тако да је за нас, свеукупно гледано и за друштво, најбоље да корисници буду опрезни - , поручује Терзић.
Лажне анкете на друштвеним мрежама Фото: Профимедиа
Из НБС упозоравају грађане и на лажне анкете које круже друштвеним мрежама.
- На друштвеним мрежама се креира неки лажни лого анкета банке и корисници остављају податке, што преварантима омогућава чак да инсталирају њихову мобилну апликацију. То је много опаснији облик превара, зато што кад ви оставите податак о картици, неко ће вам скинути новац до износа који имате на тој картици, или, евентуално, на рачуну. А у овом случају се чак дешавало да се подиже кредит - , каже Терзић.
У току су, каже, поступци за четири банке, како би се унапредила сигурност и безбедност коришћења њихових апликација.
- Истовремено предузимамо активности како би обештетили те кориснике који су, евентуално, због одређених недостатака у неким стандардима аутентификације лакше доведени у ситуацију да буду оштећени, иако и на њиховој страни углавном постоји висок степен пажње - , рекао је Бојан Терзић.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
