ПЛАН: ДРАЖЕНУ СЛОМИТИ НОГЕ Делије имале штек стан у Загребу

Прва епизода емитована је на јутјуб каналу ФК Црвена звезда, а бивши вођа Делија открио је план да се у Загребу нападне Дражен Петровић, тадашњи кошаркаш Цибоне.

- Петровић је тада био најбољи играч Цибоне са којом смо се мучили у кошарци, и желели смо да га неутралишемо. Прво смо хтели да га заплашимо и запретимо, а после и да га пребијемо. Идеје су се све више радикализовале, па смо дошли до тога да му моткама поломимо ноге пред неку важну утакмицу против Звезде. Пратили смо га неколико дана у Загребу, али је то било доста тешко, јер нисмо имали мобилне телефоне - говори Тима у првој од седам епизода колико има серијал "Ултрас - Тимина прича". 

- Но, увидели смо његову рутину, знали смо где иде после тренинга, у ком кафићу седи, где станује. Проблем је био што никада није ишао сам, увек је био са девојком или друштвом. Вратили смо се у Београд и договорили да све то урадимо кад буде одлучујућа утакмица са Цибоном те сезоне. Но, изгубили смо тад у полуфиналу, па није било потребе за тако нечим 

Фото: Јутјуб принтскрин/Sportska secanja

Присетио се велике туче у Загребу у моментима када је национализам и мржња према Србима од стране Хрвата била огромна. 

- Моја прва навијачка туча је била 1982. године у Загребу. После утакмице нас је полиција задржала на трибини, било нас је око 150. После сат времена су нас спровели до западне трибине и показали нам у ком правцу је железничка станица. Изненадили смо се, јер смо мислили да ће нас спровести у полицијску станицу. Кренули смо ка железничкој станици, ушли у парк, и у том тренутку смо видели огромну групу Динамових навијача која иде ка нама. Било их је пет пута више него нас. Вероватно им је неко јавио да смо ту. Један од старијих навијача нам је рекао: "Ако неко буде бежао, ја ћу му пресудити у Београду. Идемо сви у напад, јуриш браћо Срби". Кренули смо на њих, они су се уплашили, јер су очекивали да ћемо бежати и почели су да падају један преко другог. Била је заиста озбиљна туча. Полиција нас је раздвојила на крају. Националистички призвук се много више осећао ван Београда. Када сам отишао на неколико гостовања у Хрватску, схватио сам колико нас мрзе тамо и колико је то укорењено. Деловало је као темпирана бомба која је после експлодирала. 

Открио је и да су у Медулићевој улици у центру Загреба имали штек стан у ком су се окупљали и чували навијаче реквизите. У тој истој згради је била и главна база Бед Блу Бојса. 

- Почели смо да се дружимо са Србима из Загреба који су навијали за Звезду. То је прерасло у такво другарство, да је стан у Медулићевој улици у центру Загреба, постао наша навијачка база тамо. Ту смо се скупљали и смишљали акције да нападамо навијаче Динама или Цибоне и узмемо им транспаренте. У приземљу те зграде била је кафана која се зове Калник - главна база Бед Блу Бојса. То смо сазнали тек неколико година касније. Тада је у сваком граду могло да се деси нешто. Одеш рецимо у Сарајево и они нису имали хулиганску екипу која може да нам парира по улицама, али је опет то домаћа публика. Тада почињеш да схваташ да је стадион против тебе и да може да се деси да те домаћа навијачка група нападне. Ми смо се удруживали да би се бранили, али смо схватили да не би било лоше да и ми нападамо, па смо почели да смишљамо акције.

Страх од државе и полиције је постојао, а репресија је била таква да је било забрањено да се певају патриотске песме на трибини. 

- Ми смо тада живели у затвореном комунистичком друштву и искрено - плашили смо се и државе и полиције. Ником није могло да падне на памет да нападне полицајца. Полиција ништа то није разумела, јер су они забранама и батинама хтели све то да спрече, уз ону фору: "Ћути и навијај". Тада је национализам био осетљива тема, почетком 80их година прошлог века, поготово између Срба и Хрвата. Чудила ме је тада реакција полиције на песме о војводи Синђелићу, или кад запевамо "Марш на Дрину", па "Играле се Делије". Увек су реаговали, ускакали на трибину, терали те да седнеш и ћутиш. Али кад је нешто забрањено, одмах ствара бунт.

Дежурни кривци за све проблеме у држави, тада су били навијачи. 

- Полицији и друштву је увек лакше да главно тежиште проблема пребаце на навијаче. Почетом 2000их година, била је велика афера око тога да су нека деца лечена алтернативним методама уз неовлашћено снимање и фотографисање, након чега је тадашња власт, да скрене пажњу са тог проблема, увела неке сулуде рестрикције за навијаче. Забранили су бубањ и заставе рецимо, а на први следећи дерби довели 20 хиљада полицајаца, где је Београд деловао као ратна зона. 

Серијал "Ултрас - Тимина прича", има укупно седам епизода и емитоваће се сваке недеље од 20 часова на Јутјуб каналу ФК Црвена звезда.

БОНУС ВИДЕО:

(Спортал)