Као дете разведених родитеља, без животне идеје и пута, млади Ђорђе Благојевић из београдског насеља Кумодраж одлучио се за улицу. Око себе је окупио „банду клинаца“ сличних њему са којима је почео да хара Београдом.

Млади Благојевић је веома брзо од локалног мангупа постао криминалац који пуца и по два – три пута у току ноћи у различитим ситуацијама, пише Мондо. Криминалац који успешно успева да побегне полицији која понекад током потера за њим броји и преко 100 припадника.

Фото: Инстаграм принтскрин/kristijan.krile_official

 

 

Његова „каријера“ почиње сада већ давне 1996. године у насељу у коме је живео - Кумодражу.

Једном приликом, улетео је у локални минимаркет тражећи рекет од власника радње. Власник је одбио да плати, рекавши како већ има „леђа“ локалног мангупа Срђана Величковића. Изнервиран, Благојевић одлази из радње али се убрзо и враћа…са пиштољем. У ноге Срђана Величковића сасуо је цео шаржер, а власнику ставио до знања да је он тај коме ће у будуће плаћати рекет, иначе су његове ноге следеће.

Ипак, овде се прича није завршила.

Претња власнику радње и пуцњава били су разлог да полиција распише потерницу за тада малолетником, међутим и Ђорђе је имао одговор на то.

Само пет дана након што је улетео у радњу и претио, Ђорђе баца бомбу на кућу Драгослава Лукића, власника минимаркета у коме је раније избио инцидент. Полиција ни после бомбашког напада не успева да ухвати Ђорђа, који у међувремену добија надимак Луди Ђоле.

Надимак је оправдао неколико дана након што је бацио бомбу на Лукићеву кућу, када се нашао као актер у још једној пуцњави, овај пут у кафићу „Стефан“. Он се довезао аутомобилом до локала, стао испред врата и отворио ватру на Горана Марјановића Фрању, кога је тешко ранио у стомак.

Поред Марјановића, рањене су још две особе. Ђоле је од Фрање отео пиштољ и златни ланац, и муњевито нестао у мраку.

Полицији и даље не полази за руком да Ђолета приведе правди, а он време проведено на улици није желео да троши.

Недељу дана након инцидента у кафићу „Стефан“ Ђоле поново пуца. Овај пут ватру је отворио из аутомобила са дипломатским таблицама, а пуцао је на деветнаестогодишњег Љубомира Зорића који је са девојком изашао у град.

Београдска полиција тих година, свакодневно добија позиве који се повезују са Лудим Ђолетом, првенствено за рекетирање, насилничко понашање, рањавање али и шенлучење.

Полиција која константно покушава да му стане на пут, једном приликом га је лоцирала и дала се у потеру. Међутим, Ђоле је и приликом потере имао пречих послова па је тако током бекства улетео у бутик у улици Браће Јерковић и претио продавцу кратежом тражећи новац. Када је схватио да је каса празна, Ђоле узима мобилне телефоне и пејџере које је нашао и бежи.

Као и раније, и овај пут умакао је полицији.

Деловало је да припадници органа реда немају решење за младог момка који је за само годину дана од како је почео са криминалним радњама, успео да се замери и београдском подземлју али и полицији, те се у неку руку није знало ко му је више „за петама“.

Ипак, најближи покушај полиције да ухвати Ђолета био је када је дојављено да се налази на Савском насипу и узима рекет од власника сплавова. Полиција је брзо стигла до тамо, али се и Ђоле докопао возила и почео да бежи, док су га службеници полиције пратили у стопу.

Схвативши да не могу да га стигну, одлучили су да му препрече пут или да се закуцају својим возилом у њега. Ни то им није пошло за руком, па је Ђоле успео да побегне и овај пут.

Ипак, како је схватио да је Београд направио „врелим“ и да је за њега опасно, јер га јуре људи са обе стране закона, Ђоле одлази у Италију. Убрзо и њу напушта, наравно због пуцњаве, и сели се у Грчку, из које се у Србију враћа 1998. године где наставља по старом.

Међутим, Ђоле је убрзо потрошио сву срећу која га је до тада пратила.

Кобни дан за њега је био 2. јун 1998. када се са девојком возио мотором по Бановом брду. У једном тренутку стали су испред продавнице у коју је ушла његова девојка, док је Ђоле чекао на мотору испред. У том тренутку, из аутомобила у покрету, испаљена су три хица која су Благојевића погодили у главу, остављајући га на месту мртвим.

Прво се дружио са Кристијаном, а потом пуцао на њега

Жесток момак београдског асфалта деведесетих, а сада ријалити звезда Кристијан Голубовић, поделио је на свом Инстаграм профилу слику своје мајке и Лудог Ђолета.

Испод слике објаснио је да су он и његова мајка о Ђолету бринули, скривали га од полиције, хранили и облачили. Међутим, једном приликом је, по Кристијановим речима, Ђоле испалио пун шаржер у њега са намером да га убије.

Фото: Инстаграм принтскрин/kristijan.krile_official

 

 

Био је „Робин Худ“ Кумодража

У то турбуленто време, Ђоле је веома брзо постао идол многим клинцима који су желели да буду жестоки. Они који су му били наклоњени прозвали су га „Робин Худ из Кумодража“. Такође, исти клинци су често говорили како је он толико сналажљив и моћан да никада неће „пасти“.

И били су у праву. Иако је правио многобројне проблеме на улицама главног града, Ђолетово хапшење престигла је смрт која га је сачекала са само 19 година.

БОНУС ВИДЕО: