Урбана легенда која се прича у чачанском крају каже да владари Србије никако нису волели овај град. Краљ Александар Карађорђевић посетио га је само једном и то због сахране војводе Степе Степановића, Тито га је заобилазио, а ни новији политичари га нису нарочито “мирисали”.
Када смо код Тита, доживотни председник Југославије у историји је остао познат по својим светским турнејама, обиласцима држава на другом крају света и путовањима која су трајала по неколико месеци. Ипак, прича каже, Чачак је избегавао у широком луку.
Фото: Профимедиа
Током своје тридесетпетогодишње владавине Тито је у Чачку био седам пута, али увек у пролазу, на путу ка Ужицу. У Чачак плански није долазио готово никада, а историчари сматрају да је то због чињенице да је Броз до краја живота овај град доживљавао као близак равногорском покрету.
И није вредело што су га сваки пут на пропутовању на улицама дочекивале раздрагане гомиле људи… Чачани су у Титовим очима увек остали – четници, ваљда због своје близине Равној Гори и пјесме “На планини, на Јелици”.
Фото: Архива Борбе
У стварности, извештаји полиције краљевине Југославије из 1940. године Чачак су оценили као озлоглашено “комунистичко легло” у Западној Србији. Из овог града су били чувени комунисти – Филип Филиповић, Коста Новаковић, Драгиша Мишовић, Милка Минић, Милош Минић…
Међутим, Тито је ипак имао другачију перцепцију овог места. Старији Чачани још увијек причају да су сваки пут пре доласка председника СФРЈ људи означени као противници режима хапшени превентивно и по недељу дана раније, а да је етикету “бунтовничког града” и места за избегавање, запечатила ситуација када је за време друге посете Тита Чачку, баш током његовог говора, нестало струје.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
