Након низа реакција најугледнијих личности из политике, правосуђа, културе и естраде, данас је реаговао судија Врховног суда Жељко Шарић, председавајући судским већем које је потписало одлуку о укидању пресуде Жупанијског суда у Сплиту и враћању притвора малолетно дете певачице Северине оцу детета.

Фото: АТА имагес

 

У саопштењу за јавност наводи да је једна од страна у поступку (Северина Вучковиц́) „тенденциозним излагањем учинила предмет спорним!, иако заправо није споран по својој правној садржини.

- Ради бољег разумевања, сматрамо потребним да ово саопштење упутимо оном делу јавности који је задржао могуц́ност да правично и објективно сагледа овај случај, каже судија Шариц́.

- Одлука се, у свом суштинском делу, односи на тумачење и примену одредаба Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП), којима се уређује начин извођења доказа вештачењем (чл. 260. и 261.), а ове одредбе јасно прописује да налаз и мишљење вештак износи усмено на рочишту, а може се доставити и у писаној форми пре рочишта.

- Странке немају обавезу да се изјашњавају о налазу и мишљењу пре рочишта, нити да питања која намеравају да поставе вештаку доставе суду и вештацима пре рочишта.

Дакле, налаз и мишљење морају бити подвргнути контрадикторном поступку на рочишту на коме вештаци одговарају на питања странака, без обзира да ли су налаз и мишљење достављени пре рочишта.

Ова обавеза вештака није празна формалност, како то тврди део неупућене јавности, јер је циљ оваквог поступања отклањање недоумица и замерки које странке и суд имају у односу на налаз и мишљење, дакле , да се у потпуности и правилно утврде одлучне чињенице.

У овом случају другостепени суд је поступио супротно наведеним правилима. У пракси судова могу се наћи случајеви различитих поступака у вршењу вјештачења (као и у многим другим правним питањима), међутим, једини законити начин поступања је онај који је предвиђен у одлуци Врховни апелациони суд, што део јавности оспорава.

Уколико је суду (у целини или делимично) нејасно мишљење вештака, што у конкретном случају наводи другостепени суд у својој пресуди, овакве нејасноће се не могу занемарити селективним коришћењем јасних делова налаза и мишљења, али се ови недостаци отклањају поновним саслушањем истих вештака или мишљењем других вештака (чл. 261. став 3. ЗПП), чак и када странке немају примедби.

У конкретном случају, другостепени суд је селективно користио оне делове и мишљења која се уклапају у тезе о родитељској надлежности Северине Вучковић-. Нејасни делови су игнорисани, иако је прописано да нејасноће треба отклонити (не занемарити) саслушањем истих или других стручњака.

Фото: А. Станковић

 

Дакле, озбиљном правном анализом није могуће успешно оспорити законитост схватања изнетих у одлуци Врховног апелационог суда.

У поплави псеудоправних коментара налази се и информација о наводној супротности одлуке Врховног суда Хрватске и разумијевања израженог у одлуци Уставног суда РХ, иако та одлука не садржи свако схватање законитости поступања суда у том случају, већ се односи на правно питање повреде уставног права на правично суђење приликом вештачења извршења у том поступку.

Чињенично и правно стање предмета на који се односи одлука Уставног суда Републике Хрватске не поклапа се са стањем у овом предмету. Одлука Уставног суда Републике Хрватске не садржи никакво опће правно схваћање, а треба додати да су правна схваћања изнесена у одлукама Уставног суда Републике Хрватске правно обвезујућа само у случају на који непосредно се односе (Уставни закон о Уставном суду РХ).

Питамо све оне који сматрају да одлука ВСС није у „најбољем интересу детета” да ли је у било ком интересу детета да се одлука о родитељском старању, између осталог, заснива на стручном мишљење о родитељској компетентности, које је оптерећено сумњом да су налаз и мишљење донети иза кулиса притисцима оба родитеља, на шта указују и изјаве у јавности саме Северине Вучковић, која обавештава јавност о свом дискретном састанку са вештаком. Владимира Грошића у парку Максимир, ван поступка вештачења, а у његовом току, у чему присталице Северине Вучковић не виде проблем. Треба обратити пажњу и на изјаве вештака Грошића о притисцима који су на њега наводно вршили Северина Вучковић и Милан Поповић преко извесног Реџепија.

Сматрамо да је у интересу детета да се закључци о родитељској компетенцији, уколико се утврђују на основу стручног мишљења, заснивају на стручном мишљењу које неће бити оптерећено озбиљним сумњама у објективност стручног мишљења, а да се вештачење врши по правилима прописаним јасним одредбама ЗПП, како је претходно изложено, а не селективним коришћењем сумњивих вештачења.

Поводом тезе о детету као жртви система, треба рећи да, иако разумемо потребу да се стабилном организацијом живота детета судском одлуком регулишу односи са родитељима, истичемо да је основни узрок сукоб лојалности и друге фрустрације детета, као што је видљиво из судског списа, није судски поступак, већ лоши односи родитеља који нису успели да цивилизовано уреде односе након престанка везе. Нема назнака да ће њихови односи бити бољи након окончања овог поступка, без обзира на његов исход. За овај проблем нема законског решења, закључује судија Врховног суда Шарић.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".