Млади Новосађанин је осим у поменутом квизу учествовао и у "Потери", а сада је говорио за наш Нпортал о свом пласману и изазовима у "Слагалици". 

Који је био највећи изазов у квизу "Слагалици"?

Сваки двомеч је нови изазов. Нови противник и све креће од нуле. Ток партије се формира из игре у игру и мораш да се прилагодиш томе. Камере и рефлектори нису били проблем, с обзиром да из партије у партију играч навикне на њих и након проласка првог двомеча на том пољу бива лакше. Сам ток партије је оно што највише утиче на нервозу, трему и остале потенцијално ометајуће факторе. Што се самих игара тиче, пре самог учешћа сам се највише прибојавао игре " Корак по
корак", али се после испоставило да ми она иде поприлично добро и да сам у два наврата имао решење после првог корака.

 Који тренутак је пресудио да се одлучиш за такмичење у квизу?

Није било пресудног момента, квизовима се бавим поприлично дуго, појављивање на ТВ формату је био логичан потез, желео сам да проверим где сам и да ли припадам у друштву одабраних, тј. на вечној листи освајача Слагалице. 

Колико дуго си спремао за квиз?

Кад се квизовима бавиш, читав живот је припрема. Помније пратиш ствари око себе, не зато што тераш себе на то, већ зато што се после дужег бављења квизовима просто подесиш на ту фреквенцију функционисања.

Учествовао си у " Потери". Шта ти је донело учествовање у једном, а шта у другом квизу?

Пре свега неку потврду да сам добар у томе, самим тим и личну сатисфакцију. Па потом и неки излазак из анонимности, јер сам на неки начин оставио трага својим учешћем у оба квиза. Људи прате оба та формата, можда је "Слагалица" због веће традиције више испраћена, али дефинитивно су оба квиза изузетно пропраћена.

Шта је то што разликује квизове?

Пре свега систем, у "Потери" су противници трагачи и то је тимска игра. У "Слагалици" је борба "прса у прса" самим тим је можда и већа тензија јер све апсолутно зависи од тебе самог. Формат је такође другачији, у потери је неко "суво"; знање употребљивије и пожељније, Слагалица захтева више сналажљивости и нешто шири асортиман вешзина (енигматика, повезивање појмова итд.), Не бих стопостотно могао рећи шта је и зашто боље, ствар је у томе кој исте тип такмичара и шта је то што вам више лежи. Многи такмичари су били одлични у оба квиза.

 Какав је осећај поставити некоме изазовну игру, ако узмемо у обзир да креираш питања у новосадским паб квизовима?

Састављати питања за квиз је посве нова димензија, много тога зависи од балансираности тежине. На мом квизу, примера ради, учествује широк спектар људи, од неискусних и почетника, преко нешто искуснијих до људи који спадају међу најјаче такмичаре овог града (који су такође имали успеха и на ТВ форматима, били освајачи "Слагалице", "Потере", "СМАЗ-а", "Карике" и слично). На први поглед делује немогуће
објединити све њих, прекаљеним квизоманима лакша питања не буду изазов, док са друге стране, нека тежа питања често застраше новопридошле, али моје колеге и ја се трудимо да наши тестови имају понешто за свакога. Веома је леп осећај кад и једни и други након одржанох квиза коментаришу да су им се питања допала.

Која је твоја порука будућим такмичарима?

Најбоље се напредује када се изађе из зоне комфора. Само напред, немате ништа да изгубите. Верујте у себе, углавном смо сви бољи него што сами мислимо да јесмо.

 Да ли је било тренутака када си пожелео да одустанеш?


Није, апсолутно. Умело је да буде захтевно, физички, а нарочито психички и емоционално. Но, када човек преломи и пошаље пријаву, то је тренутак кад одлучујеш да идеш до краја тог пута. На крају дана све је то игра, ако си је започео, желиш и да је завршиш, какав год да је исход.

 Шта ти је важније, награда или стечено искуство?


Што се финансијског момента тиче, квизови у Србији су нажалост и даље у заостатку за сличним форматима у западном свету, па и у региону. Нисам упознао готово никог ко се на квизове пријављивао због награде, тако да ни мени то није био мотив. Искуство и познанства које сам стекао, али и престиж који ми је донело освајање "Суперциклуса" вреднији су од било које награде. 

 Постао си понос Футога, Србије. Шта се код тебе променило на
личном и духовном плану после победе?


Прошло је већ скоро два месеца, али и даље нисам сигуран да сам успео да обрадим све емоције и догађаје и средим утиске у глави. Поносан сам што сам остварио тако велики резултат и што су мени драги људи поносни на и због мене. Лично ми је све то донело огромну сатисфакцију, нешто чиме се бавим је крунисано великим успехом и
признањем, то је увек прелепа ствар. Додуше неки даљи токови живота остају потпуно исти, и даље живим свој живот као и раније, радим свој посао најбоље што могу, трудим се да кад год могу учиним праву
ствар, небитно шта је у питању. Рекао бих да је све остало исто, осим што сада много више људи зна ко сам и мало озбиљније схватају моју страст према квизовима.

БОНУС ВИДЕО: