Ричардови родитељи су се развели након завршетка Другог светског рата, а он је остао да живи са мајком на територији резервата Агуа Калијенте.
Поглавица Милановић је провео рано детињство у трошној кући у Палм Спрингсу где је због великог сиромаштва био принуђен да зависи од државе помоћ за исхрану, а жеља за добрим образовањем била је изван његових могућности.
Након завршене средње школе, Ричард 1960. године приступа америчкој војсци у чијој служби је проводи три године, а по повратку из војске бавио се различитим пословима међу којима је била продаја усисивача и енциклопедија од врата до врата.
Његова борба за права америчких староседелаца почиње 1978. године кад је изабран за члана Племенског савета, а на место поглавице и председника Племенског савета дошао је 1984. захваљујући свом плану о аграрној реформи.
Тако су Кауила Индијанци повратили земљу која им је припадала и почели са изградњом хотела и казина који ће им касније донети велики новац. Милановић је искористио амерички закон по којем су индијански резервати били изузети од плаћања пореза како би на тај начин почео да обрће велики новац захваљујући чему је племе изашло из беде.
Иако је био успешан поглавица, Ричард Милановић није заборавио на свој дугогодишњи сан о образовању, па је тако 1996. добио диплому Универзитета Редландс. Преминуо је 2012. године.
Милановић је био свестан свог делимично српског порекла. У једном интервјуу, на питање одакле му снага да се бори и обавља своје дужности и после тешке болести, рекао је:
- Вероватно од мог тате. Мислим да је комбинација спрске крви и крви Америчких домородаца савршена комбинација. Могу да се идентификујем са оба народа. Знам помало о српском народу, њиховим националним ставовима и снази коју црпе изнутра, да наставе да гурају даље и штите свој идентитет и људе - рекао је он.
- Иако сам одрастао уз мајку, која ме је одгојила у индијанској земљи и у складу са традицијом племена, поносан сам што ми је отац Србин - рекао је Милановић једном приликом.
БОНУС ВИДЕО:
