- До краја недеље ледени дани. Тек у недељу мало који степен више од нуле, а онда се време мења током наредне недеље. Бићемо под утицајем поларног вртлога који се спушта према Европи, али ћемо бити под његовим северозападним струјањем, тако да ће према нама долазити ваздух са Гренланда преко Северног мора па ће бити доста топлији ваздух у односу на овај који је био из Русије - истакао је Ристић и додао:
- Доћи ће до пораста температуре, с тим што може бити повременог снега између понедељка и уторка и у уторак. Када се будемо приближавали 20. јануару, из дана у дан, све су веће шансе да ојача отопљење и онда ћемо ући у топлији период који ће трајати до краја јануара. Ново захлађење стиже у фебруару.
Како будемо улазили у другу половину јануара, истиче метеоролог, температура ће бити у постепеном порасту.
- После Светог Јована (20. јануар) могућа је и пролећна температура око 15 степени - наводи Ристић.
Фото: Танјуг/Владимир Шпорчић
Заборавили смо на праву зиму
Током целе 2023. године нисмо имали ниједан ледени дан, те смо заборавили како заправо изгледа права зима.
- Зиме код нас би требало да имају 10, 15, 20 ледених дана. Ми смо се сада свели на пар ледених дана. Ова зима ће ипак бити мало хладнија, тако да ћемо осетити ледене дане. У фебруару ћемо их поново имати. И тада се очекује снег и пад температуре - каже Ристић.
Што се тиче пролећа Ристић каже да ће ове године бити доста топлије са више сунца.
- Ове године ће пролеће бити много топлије и са више сунца. Једино, око 20. априла могућ је снег, као што смо имали и претходне три године. Ако буде зима доста хладнија, онда највероватније неће бити снега у мају. То обично прави баланс између хладне зиме и топлог пролећа и лета - истакао је метеоролог.
Фото: Танјуг/Владимир Шпорчић
Подсетимо, 2020. године становници виших предела у Србији заиста су сведочили појави снега у мају, а друштвеним мрежама су се делиле фотографије планине Брезовице.
Снег у петом месецу није необична појава за планинске пределе и подручја на високом надморском висином, те се тако и 2019. године забелео Копаоник, Златар, Златибор, Голија, Сјеница.
Најкаснији снег у Београду падао 11. маја 1953. године, преноси Еспресо.
БОНУС ВИДЕО:
СРЕЋНИ У КУЋИ ОД СЛАМЕ И БЛАТА: Ивана и Душан се вратили из Кине и започели живот на обронцима Ртња
