После масакра у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару, када је ученик седмог разреда хицима из пиштоља побио ученике у чувара, сутрадан се догодио масакр у селима Дубона и Мало Орашје, код Младеновца и Смедерева у ком је убијено још младих људи и много њих рањено.

Др Александар Стијачић, лекар београдске Хитне помоћи, сведочио је за Курир о два масакра која су потресла Србију у мају 2023. године. Др Стијачић наводи да је након смене од 3. маја помислио да слична ситуација не може да га задеси....

"Дошао сам у смену у седам поподне, у бази је владала нека чудна тишина, јер смо ми некако другачије радно окружење, код нас је посао под адреналином иако радимо професионално посао. Причали смо о претходном дану. Негде око поноћи добијамо позив, сви санитети да дођу хитно у Младеновац јер се десила још једна пуцњава", присећа се те друге кобне ноци, 4. маја када је помахнитали убица Урош Блажић (21) из Дубоне убио девет својих вршњака, док је њих 12 ранио.

"Верујете, мислио сам да се неко шали са нама. Масовна пуцњава, опет млади мртви и рањени. О Боже, помислим да ли је могуће. Спремимо се и крећемо пут Младеновца, наше колеге из тог града и Смедерева скоро су већ одрадили посао и побринули се за повређене", присећа се он и додаје: "Идемо неким путем кроз шуму, знате каква је Шумадија, брдовита, стижемо у Мало Орашје и затичемо инспектора који је радио претходне вечери и заједно констатујемо да не верујемо шта нас је задесило."

Сцене које је видео са својим тимом и ове ноћи такође су га потресле. Смрт је била свуда око њих. "Замислите видим оца који у том мраку, ватра једва гори, он држи сина који је погоден калашњиковим у главу и говори му:" Ајде сине, ајде сине мој, идемо кући. Па то не може ни да ти опише. Сцене у суседном селу Дубона исто су биле језиве. Ми смо били екипа која је констатовала смрт, јер су колеге превезле све повређене. Ту се наш посао и завршио."

Стијачић наводи и да је током овог изласка на терен "опет заборавио" да брине о безбедности.

"Успут сазнајемо да је убица ту негде, да није ухапшен, а касније схватамо да је он заправо видео нас под ротацијама и склонио се у страну, а када смо прошли он је наставио своју путању. Када смо се враћали у базу били смо свесни да опасност постоји, тек тада, онако искрено, уплашени јурили смо санитетом само да се дочепамо ауто-пута. Буквално, возили смо на два точка, а када смо стигли у базу, схватили смо да је постојала опасност да и овај убица испали ватру на нас",  каже доктор и додаје да је након оваквог дана отишао у своју викендицу код Уба где пуни батерије са породицом и пријатељима.

"Наш посао је посао без емоција, ми први стижемо на терен и од нас зависи да ли можемо да вам помогнемо или не. Наш рад се одмах види и зато ја волим овај адреналински посао. Није свако за службу као што је Хитна помоц то или волиш или не можеш да радиш, трецег нема. Ја сам неко коме је то у крви", поручује доктор Стијачић.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".