Од детињства смо научени да тумачимо боје светла на семафору. Знамо да црвено значи да треба да станемо, док је зелено сигнал да је у реду да пређемо улицу или наставимо да возимо ако смо за воланом. Жуто нам сигнализира да треба да будемо на опрезу јер ће се променити семафор између друге две боје. А због чега су баш ове боје изабране да буду на семафору, а не неке друге као, на пример, љубичаста, плава…?

Семафори су постојали и много пре појаве аутомобила. Они су прво коришћени да пруже сигнале возовима у 19. веку. Црвена је и у то време сигнализирала да треба да станете. Зелена, међутим, није сигнализирала да треба да кренете или наставите да возите, већ опрез, док је бела боја имала улогу коју данас има зелена.

То је задавало велике проблеме машиновођама будући да се бела боја ноћу на хоризонту не разликује пуно од звезда. Из тог разлога, железничке компаније су одлучиле да зелена буде та која сигнализира сигуран пролаз, и тако је остало до данас (осим у Јапану, где исту улогу врши плава боја), пише Нпортал.

Што се тиче црвене боје, она је практично одувек сигнализирала опасност, много пре модерног саобраћаја. С обзиром на чињеницу да је то боја са најдужом таласном дужином, она се најлакше разазнаје из даљине.

Жута боја, с друге стране има таласну дужину између црвене и зелене па је из тог разлога идеална као симбол опреза.

БОНУС ВИДЕО: