- Актуелна 2023. година је на путу да постане најтоплија у досадашњој историји мерења. Међутим, како је саопштила Метеоролошка служба Уједињеног Краљевства, наредна 2024, могла би да буде још топлија. Упркос томе што врућинама широм света доприноси и природни феномен Ел Нињо који се јавља периодично, кључни фактор крије се, наравно, у антропогеним климатским променама – објавио је портал “Клима101”.
- Главни покретач рекордних температура јесте текуће загревање које су изазвале људске активности од почетка индустријске револуције - казао је истраживач Адам Шеиф.
Ако и даље не знамо колико ће 2023. тачно бити топлија у односу на прединдустријско доба (1850-1900), очекује се да ће овогодишњи пораст средње глобалне температуре ипак бити испод 1,5 степени. За следећу годину, међутим, пројекције су другачије и веома забрињавајуће-
Историјска прекретница за климу
Мада ова година по свему судећи неће прекорачити кључни праг из Париског споразума, нова истраживања показују да он неће још дуго остати нетакнут. Наиме, Метеоролошка служба Уједињеног Краљевства за надолазећу годину, по први пут, прогнозира да би глобално загревање током 2024. могло заправо да достигне или премаши праг од 1,5 степени Целзијуса.
Метеоролози су прорачунали да би планета наредне године могла да буде између 1,34 и 1,58 степени топлија него у другој половини 19. века, са средишњом проценом од 1,46 степени. То ће бити 11 узастопна година током које је средња годишња температура за најмање 1 степен виша него у прединдустријско доба.
- Прогнозе су у складу са трендом глобалног загревања од 0,2 степена у току једне деценије, и подстакнуте су значајном епизодом Ел Ниња- нагласио је др Ник Данстоун, водећи аутор анал
- Дакле, очекујемо две нове године заредом које ће оборити глобалне температурне рекорде и, по први пут, прогнозирамо разумну шансу да година привремено пређе границу од 1,5 степени. Важно је знати да ово привремено прекорачење не значи пробијање циља из Париског споразума. Али прва година изнад 1,5 степени свакако би била прекретница у историји климе - закључио је Данстоун.
“Клима101” наводи да циљеви Париског споразума о ограничењу пораста температуре знатно испод 2 степена, а идеално је на 1,5 степен, односе се на температурни просек током дужег низа година, а не у току појединачне године. Досадашње глобално загревање током 2023. надмашило је пројекције Метеоролошке службе Уједињеног Краљевства које су биле објављене крајем 2022, а које су предвиђале да ће 2023. бити топлија од прединдустријског просека за 1,08-1,32 степена Целзијуса. Према Коперникусовим подацима, средња глобална температура, од јануара до новембра ове године виша је од просека за 1,46 °Ц, што је чини најтоплијом икада забележеном.
Најтоплији октобар и новембар
Од јуна бележе се температурни рекорди, а и протекли месец био је најтоплији новембар у историји мерења, и то за 0,32 степени топлији од претходног рекордера, новембра 2020, саопштила је Служба за климатске промене Коперникус.
Просечна новембарска температура износила је 14,22 степена што је за 0,85 степени више у односу на просек у периоду од 1991. до 2020. Глобална температурна аномалија у новембру била је на истом нивоу као октобарска, а једина виша, од 0,93 степени, измерена је у септембру 2023.
Фото: Н. Фифић/Профимедиа
Новембар ове године био је за чак 1,75 степени топлији у односу на процене просечних новембарских температура у прединдустријском раздобљу (1850-1900).
- Докле год концентрације гасова са ефектом стаклене баште буду расле, не можемо да очекујемо другачије исходе од оних којима сведочимо ове године - поручио је директор “Коперникуса” Карло Буонтемпо.
Новембар у Србији најкишнији од '51. а то није добро
Према извештајима РХМЗ, овај новембар био је најкишнији у Србији од 1951. године. Забележени број дана са падавинама је у већем делу землје од пет до десет дана већи од просека за новембар.
Према речима климатолога професора Владимира Ђурђевића са Физичког факултета у Београду, интензивирање падавина је једно од лица климатских промена, стога извештај РХМЗ-а не чуди с обзиром на то да је он у складу са предвиђањима научника.
- За 1 степен топлија атмосфера може да прими 7 одсто више водене паре. Тако да је атмосфера, поред тога што је топлија, истовремено богатија за 7 одсто више водене паре – рекао је Ђурђевић и нагласио да се у хладнијем делу године уочава позитивна аномалија падавина.
- Сада, сваки пут када се створе предуслови да дође до кише, ми можемо да очекујемо да ће је бити више него пре - каже он.
Климатске промене се дешавају брже у Србији
Када је Србија у питању, код нас су већ обистиниле застрашујуће пројекције научника за наредне године! Просечна годишња температура на нашим просторима већ је порасла за ближе 2 степена Целзијуса, што значи да у нашем региону климатске промене долазе брже него глобално.
- Зависи који се подаци гледају, пошто код нас нема тако дугог посматрања, најдуже је за Београд од 1888. године и ако се гледа последњих пет, шест година било је за око 2 степена топлије него што је било на крају 19. века. Наш регион има најбржи пораст летњих температура, сваких 10 година лета су била за 0,45 степени топлија – изјавио је климатолог проф. Владимир Ђурђевић.
Како је недавно објаснио климатски систем је комплексан као људско тело. Пет основних елемената вода, ваздух, тло, биосфера, ледени покривач, и сваки елемент има милијарду детаља који интерактује један с другим. Ако човеку порасте температура за 1,5 степен, он је болестан, тако је и са планетом.
- Променили смо хемијски састав атмосфере који је кључан у томе колико енергије долази на планету и колико одлази са ње. Нарушили смо баланс и мале промене указују да је систем у гадном проблему, слично као у нашем телу. Када смо на 37 телесне температуре – аспирин, када смо на 38 – озбиљнији лекови, а када је 39 треба инфузија! Тако је и са температуром на планети која је штелована милионима годинама. Зато постоји граница од 2 степена – рекао је климатолог.
Пржење на 55 степени у градовима због асфалта и бетона
У градовима ће постати неподношљиво, предвиђају научници. Према Националном програм прилагођавања климатских промена предвиђено је постављање великих засада и површина са дрвећем у градовима, јер ће биљке имати изузетно важну улогу у спашавању живота.
Стручњаци који су радили на овом програм су објаснили да асфалт, бетон и други грађевински материјали апсорбују сунчеву топлоту и зрачење и загревају додатно ваздух, док високе вишеспратнице “заробљавају” ту енергију, пишу ”Вечерње новости”.
- У току обданице асфалт и бетон под директним сунчевим зрацима могу се загрејати за око 10 степени више него голо земљиште, а чак 20 степени више него површине под травом. То значи да је ваздух у областима са израженим ефектом урбаног топлотног острва много топлији него што показују стандардна метеоролошка мерења – наводи се у Програму прилагођавања.
Ако се испуне метеоролошке прогнозе да ће просечна годишња температуре порасти за 3 степена, па ће током најтоплијег дана у години достизати 42 уместо 45 степени, то значи да ће у урбаним топлотним острвима бити невероватних 55 степени Целзијуса!
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
