Сваког 19. децембра православци славе Светог Николу. Неке процене кажу да ће данас у преко 30 одсто домова у Србији горети свећа јер је ово по броју свечара убедљиво највећа српска слава. Ако рачунамо да просечна породица има око 20 гостију за славском трпезом онда је потпуно јасно како је настала узречица да за Светог Николу “пола Србије слави, а друга половина иде у госте”.

Ипак, прича о томе како је дошло до тога да баш Свети Никола постане “најпопуларнија” слава у Србији, мало је комплекснија и тешко се објашњава само једним разлогом.

Фото: Профимедиа

 

 

Свети Никола је био епископ Мире Ликијске у Малој Азији. Реч је о васељенском свецу тј. ономе кога пођеднако поштује и западни и источни свет. Легенда каже да је Свети Никола за живота био велики доброчинитељ који је све своје богатство и имање разделио сиромашнима, а он сам је, вођен чудесним гласом, кренуо да у народу да шири веру, правду и милосрђе.

Већ самом својом појавом је доносио утеху, мир и добру вољу међу људе, а скроман какав је био, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Управо због ових детаља се верује да је легенда о Деда Мразу проистекла баш на основу живота Светог Николе.

И док је западни свет потпуно прихватио Сента Клауса у облику дебељушкастог деке који, обучен у црвено деци доноси пакетиће, у Србији култ Светог Николе има још дубље корене и одржао се све до данашњих дана.

Фото: Википедија

 

 

Свети Никола је живео у 4. веку, а његово житије је једно од првих преведених са грчког језика. Прихватајући хришћанство, Срби су управо на примерима из живота Светог Николе учили о смислу и врлинама ове религије, па су га временом усвојили за свог заштитника.

Наравно, разлог за толику “популарност” Светог Николе међу Србима може бити и много приземнији и “овоземаљскији”.

Стара Србија била је земља сељака у којој је највећи део становништва преко целе године радио у пољу. Зима је била једини период када је било времена за предах, па је Свети Никола, који се слави 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, био идеалан.

Осим овога, неки етнолози истичу и да је за распрострањеност култа Светог Николе међу Србима заслужно и већ пословично сиромаштво нашег народа. Како Свети Никола пада у време божићног поста, такву славу је увек могуће спремити – треба само мало хлеба, кромпира и ракије, па да се угосте гости и “испоштује” светац. А, ако се нађе и мало рибе… онда је то већ права гозба!

Вероватно је да је сваки од ових разлога у одређеној мери допринео данашњој популарности Светог Николе међу Србима. Како било, свима који славе, као и онима који иду на славу, желим да у миру и слози проведу овај дан.

(Историјски Забавник)

БОНУС ВИДЕО: