Џони Штулић се огласио у јавности поводом књиге његове бивше девојке Сњежане Бановић "Хроника сретних тренутака", у којој је Сњежана писала и о њиховом односу.

- Нити сам ја икада спомињао своје везе у јавности, па не бих ни сада да не морам, пошто ми не смета толико да други праве каријеру на мени, колико ако се притом служе неистинама да би себи, простор налазећи, дали на важности - написао је између осталог Штулић у оглашавању.

- Пошто без алата нема заната, набавих примерак њеног плаћеног цинкарења, и закључих са гуштом како од мене није успела дознати ама баш ништа, мимо рекла–казала, што је надокнадила лавином својих измишљених ср**а - рекао је Штулић, пренео је Индеx.хр.

Сама Сњежана није остала дужна Штулићу.

Фото: Јутјуб принтскрин/VIDA

 

 

- Ја нисам писала дубоко о тој вези, него сам једноставно изнела неколико за мене неизбежних ситуација, углавном духовитих - рекла је редитељка.

- Нисам све прочитала. То се не да читати, по мени. Ја то не могу да читам. Не могу јер ми је тужно како један човек, који је написао неке од најлепших стихова уопште у историји југословенске поезије, не само рок музике, може тако ниско да падне с писменошћу. Мене је то растужило. Мало се одвојио од језика, не само од људи - истакла је Сњежана о писму своје бивше љубави у подкасту "Завидавање".

Раније се писало да је Џони Штулић неке од својих највећих хитова, попут, "Девојка из Хрваца", "Живот обичног темпа", "Јеси ли сама вечерас", "Волим те кад причаш" и "Усне вреле вишње", посветио управо Сњежани са којом је упловио у везу када је она имала само 18 година, а он 28.

Ипак, у свом обраћању Џони је навео да ниједну песму није њој посветио.

Фото: Каменко Пајић

 

 

- И једном за свагда, ја никад нисам никакву песму њој написао, а камоли посветио. Песме сам себи и за своје потребе радио, а да није она случајно у кадар упала, засигурно би која друга, јербо има их по песмама, и мушких и женских, потоњих. Додуше, нешто више зато што су у оно време сви певали о женама (хвали море, држ се обале), углавном због чемерне неје-ице па се требало са таквима у коштац ухватити и приземније дејствовати.

- Међутим, ја сам често под женску особу уводио себе и обратно, будући да се то у песмама може, јер као што Тин Ујевић изнађе, проза је је-ање, а поезија др-ање. Утолико се не сматрам песником, чоче - истакао је он између осталог у великом тексту који је објавио на сајту Сцрибд.цом.

БОНУС ВИДЕО: