Главно обележје сваке крсне славе су свећа, пшеница и колач, међутим, постоје бројне полемика међу нашим народом на тему шта би требало урадити после обележавања светог дана у породици са преосталим житом и свећом која није изгорела до краја. У сусрет нам иду многе, а потом и бројни други празници, те откривамо шта кажу свештена лица за ову недоумицу.

Једни сматрају да су свећа и жито резервисани само за дан славе и свеца којег обележавамо, док други мисле да се житом служе гости све док се не поједе, а да се свећа пали и на патерице. Трећи, пак, заступају став да жито послужују и други дан, али свећу тада не пале.

Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота, смрти и васкрсења, када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.

Фото: Ненад Живановић/Профимедиа/Н.Параушић

 

Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се слави, као и за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому. Служи се гостима и укућанима док се не поједе. Велики грех је бацити га.

Свеће симболизују светлост Христове науке и гори током целог дана славе. Када пожелимо да је угасимо, прво се прекрсите и то учините са славским вином.

Како су славске свеће прилично велике, углавном се деси да не догори сасвим. Према речима свештеника, у том случају би је требало ставити поред иконе, где би требало да стоји до наредне године, а палите је за време породичних молитви. А ако и другог дана имате госте, ваљало би да се помолите Богу и упалите је.

(Стил)

БОНУС ВИДЕО: