Убиство милионерке Драге Митрићевић било је једно од најзагонетнијих које Београд памти. Њено тело нађено је 5. фебруара 1933. године, а полиција је тада први пут званично ангажовала телепату у покушају да реши случај.
Драга Димитријевић-Митрићевић, почетком прошлог века било је једно од познатијих имена у Београду. Отац јој је био државни саветник, а супруг управитељ двора Карађорђевића, држала се достојанствено и са стилом, а суграђани су је препознавали по отмености и лепоти, све до тренутка кад је дознала за мужевљево неверство.
Након што је мужа избацила из заједничког дома, повукла се у изолацију у вилу у Улици краља Милана 5, и једино друштво правила су јој два пса и гусан.
Када је бивши супруг преминуо још више се осамила. Нити ју је ко посећивао, нити је она коме ишла у кућу. Чак је и дрва сама цепала. Уз уштеђевину од 3 милиона динара и драгоцености у банци, бивша госпођа управитељева сада је приходовала од рентирања.
Фото: Историјски архив Града Београда
Доктор Војислав Рашићу, правник и дипломата такође близак двору био је један од ретких пријатеља. Деце није имала, а једва да је говорила и с родбином. Београђани су је на улици познали по дугом, црном штапу, а за појасом је увек носила револвер.
Иако су јој многи налазили мане, нико није слутио да се некоме могла замерити.
- У подруму те празне и злослутне зграде, у прашини и мемли, нађено је тело покојне Драге. Испод гомиле набацаних сандука, испод исечених дрва и летава, нађено је јуче у подне њено тело - стајало је у извештају.
Пето фебруарско јутро године 1933. освануло је уз дотад ретко запрепашћење на лицима Београђана. Овај злочин постао је један од најзагонетнијих које Београд памти. Када је добио задатак да реши мистерију, Рада Поповић, начелник Одељења београдске криминалистичке полиције, чупао је себи косу од муке.
Драга је "нађена како лежи постранце, са левом руком испод слабине, док је десна била стегнуте шаке испружена испред лица. Држала је чврсто један прамен ишчупане косе, што сведочи да је у борби са нападачем покушала да се одбрани..."
Др Милован Миловановић, први професор судске медицине београдског Медицинског факултета, радио је обдукцију тела преминуле Драге. Налаз те обдукције никада није саопштен јавности. Уз фотографије сачињене при увиђају, сачуван је на Институту за судску медицину. Једну ствар, међутим, јавност није могла да схвати: како је могуће да надлежни већ раније нису пронашли тело, када је нестанак Драгин пријављен неколико дана пре тога?
31. јануара 1933. у новинама се појавила вест: "Богата рентијерка Драга Димитријевић-Митрићевић је нестала!" Др Рашић би је понекад виђао иза капије њене виле, али му је празно двориште сусетке након неколико дана побудило сумњу.
Фото: Историјски архив Града Београда
По пријави нестанка, надлежни се одмах дају у потрагу. Сумњајући на отмицу, криминалистичка полиција у три маха претреса Драгину кућу. Недостатак доказа оставио их је у још већој неверици: ни један једини траг није пронађен, ништа што би их одвело до усамљене удовице.
Вест о њеном нестанку за то време постаје сензација која пуни ступце дневне штампе. Проналазак њеног тела прилично је уздрмао престоницу, иако ће то, како ће се показати, само продубити мистерију њеног нестанка.
- Непознати убица морао је бити веома хладнокрван кад је своје гнусно дело извршио и док се припремао да га изведе. Јер није једанпут полиција била у подруму, нису једанпут детективи и жандарми разгледали не би ли што нашли што пада у очи. Све је то он извео са таквом умешношћу да никоме не би ни могло пасти на памет да су греде и сандуци испред тог дела подрума намерно тако набацани да представљају немарност.
Начин на који је убијена је био под велом мистерије. Једина логична претпоставка односила се на мотив злочина: то је свакако морао бити новац.
Међу осумњиченима се у једном наврату нашао Драгин нећак Војислав Јовановић, а иследници су, уз све расположиве ресурсе, помно проверавали сваки наредни траг. Истрага је, међутим, тапкала у месту, све док се три године касније, августа 1936, истражитељи нису одлучили на несвакидашњи потез. У полицијску станицу позван је господин по имену Луј Розенштајн, по занимању графолог и телепата.
Неколико дана пре него што јој се губи сваки траг, Драга Митрићевић се на двору састала са краљем Александром и директором банке. Разлог њене посете никада није обелодањен, али оно што се зна јесте да је њена уштеђевина од 3 милиона динара непосредно пре тога украдена.
Да ли је стога Драгино убиство тек пука случајност, будући да се догодило убрзо након посете двору? И да ли је, сходно томе, могло бити почињено по налогу неких утицајних људи, који су за циљ имали да намерно ометају истрагу?
Фото: Историјски архив Града Београда
Убица је имао доста среће, јер ДНК анализе, које су данас незаобилазни савезник истражитеља 30-тих година у Београду није било ни у најави. Стога и многа питања у вези злочина до дана данашњег остају без одговора, остављајући бескрајан простор за нагађања и варијације на тему.
84 године касније, оригинална документација и даље се чува у Институту за судску медицину "Др Милован Миловановић". На месту некадашњег злочина, у кући где је Драга проводила дане, данас је зграда Пореске управе.
Колико је заправо Драга била богата, говори и то што је у својој кући имала 16 штедних књижица, колико је банака тада било у Београду, толико је књижица имала, а у њима уписани милионски износи. Највећи сеф у Извозној банци на Теразијама био је њен.
О богатој старици и њеном мистериозном убиству Живојин Жика Петровић написао је књигу "До виђења“ која говори о првом највећем нерешеном случају београдске полиције, али и по томе што је то први случај када је полиција званично ангажовала телепату у покушају да помогне.
(Курир.рс/Стил)
БОНУС ВИДЕО:
