Небојша Глоговац рођен је 1969. у Требињу, и две деценије био је један од најбољих српских глумаца.

Протојереј-ставрофор Милован Глоговац открио је да је болест покојног глумца Небојше Глоговца толико брзо напредовала, да га је однела за месец дана.

- Небојша је отишао за месец дана. За Нову годину је осетио да нешто кашље и нешто је напипао тврдо на стомаку. И ја сам био присутан. Позвао је лекара код кога је раније ишао, кога је знао, Херцеговац је био, па су се дружили да га пита, а он је био негде ван Београда и каже: "Ја у среду долазим у Београд, дођи код мене, па да видим о чему се ради" - присећа се отац преминулог глумца.

Фото: А. Станковић

 

 

- Послали су га на скенер, где се показало да има нешто сумњиво и одмах је отишао у Немачку са пријатељем Томом, код лекарке. Она је рекла да је то излечиво, али да нема потребе да остаје у Немачкој, да се ту троши, него да се врати у Београд, јер та терапија коју ће користити у Београду, такву терапију би свугде у свету примио, друге нема. То је свугде исто. Примио је прву терапију и мало се опоравио. После те прве терапије на Клиничком институту требало је да прими и другу терапију - присећа се Милован Глоговац.

Прота Милован Глоговац раније је испричао да у молитви и вери покушава да нађе утеху након смрти сина.

- Јесте мука. Јесте жалост. Јесте бол, непребол... Али, кад и данас стижу речи одасвуд: Небојша се никад и нигде није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вери коју је и он живео, надвисите личну патњу. Молитва је најбољи лек, утеха и нада. Пре свега вера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свету од оног који је оставио. Утеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу - рекао је протојереј. 

Фото: Зоран Јовановић

 

 

- Волео сам његове улоге, пратио сам га. Ослушкивао пажљиво шта о њему говоре колеге, стручњаци. И нико није имао ружну реч да каже. Благонаклоност и расположење према његовој доброти, ако могу тако да кажем, трају и данас, годину и више од његовог упокојења, испричао је прота својевремено за "Новости".

Занимљива чињеница, о којој је и сам Милован причао, је да на гробу његовог сина нема крста. Једини разлог зашто то није учињено је зато што није могуће ставити онакав крст какав се поставља по православним обичајима. Наиме, ови обичаји се не поштују у Алеји заслужних грађана, где је Небојша сахрањен. 

БОНУС ВИДЕО: