Православни верници на овај дан обилазе гробове рођака и пријатеља, док се у православним храмовима пале свеће у помен преминулима. Верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.
Митровске задушнице, друге су по значају у православном календару, одмах иза оних пред Васкршњи пост, а ово су обичаји који треба да се испоштују.
У црквама се обележавају Светом литургијом и парастосом, а на гробље се излази пре подне и носи само свећа, жито и вино. Свако друго обиље је непотребно и није у духу православља.
Фото: Профимедиа
Према народном веровању, свећа упаљена на задушницу више вреди од свих свећа упаљених покојницима током године, а ако се не упали мртви ће годину дана бити у мраку.
Задушнице никада нису за време поста, па зато и падају у суботу, па се тада и пеку колачи од белог теста. Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак на гробље, ношење онолико свећа колико се покојника помиње и организовање послужења на гробу, било то само сок или чаша воде.
На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради. Понудама се служе сви, чак и непозната лица која приђу гробу, иначе њихово одбијање или терање сматра се великим грехом и увредом мртвих.
Фото: Н. Скендерија
Вероватно једно од најинтересантнијих предања о Митровским задушницама је да смо их преузели од Руске православне цркве. Ко није у могућности да изађе на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
У цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди: "Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих."
БОНУС ВИДЕО:
