Кад се угасе рефлектори, има ли коментара да мало снизите критеријуме у оцењивању кандидата?
- Има само контра: да сам попустио и постао благ. Задовољство ми је што ме клинци благонаклоно гледају. Немам утисак да би ме измлатили.
Одакле таква промена?
- Тешко је коментарисати нечији вокал, рећи нешто убојито. Моје колеге више, ја мање, стављају се у ситуацију борбе за фирму. Саша Поповић и "Гранд" одлучују ко ће да буде будућа звезда. Кад немамо шта да кажемо, осврнемо се на изглед кандидата, покрете... То је "други падеж". Ако не можеш да га оцениш како треба, кажеш: "Могао си се мало више насмејати." Нису они професионалци. То ће постати кад почну да живе од музике. Док не дођу до познате естрадне личности, много мора да се ради и учи. Најтеже је чути себе како певаш. Мој савет им је да се сниме телефоном, па ће чути.
Фото: В. Данилов
Коју музику слушате приватно? Неку коју нико не би довео у везу с вама?
- Наравно да слушам, имам и своју теорију. Нема лоше музике, само лоших елемената у једној композицији. Све може да се оспорава. Рецимо, питам: "Шта не ваља?" Кажу: "Не ваља ништа!" Чекај, је ли добар ритам? Јесте. Је ли добро одсвирано? Јесте. Је ли певач добро отпевао? Јесте. Не ваља им текст! Али то је један елемент. Није да не ваља ништа. Ми смо склони црно-белој техници: имам хит и ја сам најбољи певач. Ја му се подсмехнем и кажем: "Имаш хит, али ниси најбољи певач." Свима им је битна количина новца коју зараде. Има пуно пара и мисли да је бард. Мене нико не може да присили да таквом не кажем шта мислим о њему. Можеш ме тим новцем избрисати из књиге рођених, али нећу да ти прећутим ако си прост, не знаш да свираш ни да слушаш. То је ствар карактера.
Да ли сте и у својој кући такав ауторитет као у јавности? Или сте благи и толерантни?
- Никад нисам довео брак у питање, нити имао скандале у животу. Популарност не уносим у кућу. У породици сам супруг, отац, и док ми родитељи нису умрли, био сам син. Моје приватне ствари ретко се објављују, не зато што их кријем, већ зато што, кад седнемо да ручамо, нисам Драган Босанац. Никад их нисам оптерећивао својим послом, не питам да ли су ме гледали. Ни ја своју супругу, која је економиста, док је радила у бродоградилишту "Тито", нисам питао о њеном послу. Моја ћерка Џиџа често ме запиткује, али она и ја смо из света музике. Син Александар је докторирао на Пољопривредном факултету и бави се својим послом. Знате, ја нисам строг. Ја сам директан. Волим да се шалим, јер нећу ваљда толике сате на снимањима да будем набусит.
Фото: В. Данилов
Помажете ли супрузи у кућним пословима, прихватате ли се нечега?
- Сад ћу да вам кажем чега се прихватам. Пошто имамо лоше грејање овде на Бежанијској коси где живимо, ја донесем дрва за наш шпорет на дрва. Имамо и ТА пећ, али се шпорет показао бољи па моја супруга на њему прави пите и домаћи хлеб, и ми то једемо увече кад дође зима. А зиме нема, изгледа да ћемо све мање да једемо домаћег хлеба. Радим све што је до мене - доносим ствари из гараже, идем по печење... Супруга ради све женске послове. Ја сам обезбедио све најбоље од ствари у кући, "кирби", којим се лако усисава, па то понекад и ја радим. Кухиња припада Дуњи и она нам не дозвољава да се тамо много шетамо.
Јесте ли задовољни каријером своје ћерке?
- Мислим да је врло популарна, одлична цура која нема скандале. Дипломирала је Музичку академију пре месец дана и сад је на магистратури. Одвојила се, живи сама у свом стану, а син је с нама. Џиџа није имала среће да убоде хит, али је по многим музичким елементима далеко испред многих који имају хитове. А њој је хит што је самостална, што не зависи од тезги и менаџера и што је задовољна својим животом. Ја сам још задовољнији, и њом, и сином, и породицом, поготово мојом женом Дуњом.
Више од 40 година брака...
- То значи да ми је била верна. И ја њој. Шалим се, наравно. Ми се знамо од основне школе, били смо комшије, кренули да се забављамо још у гимназији... Сад смо као родбина.
Фото:Принтскрин/Јутјуб/ Звезде Гранда/АТА имагес
Иако сте рођени Сарајлија, одрасли сте у Коњицу. Колико сте везани за град, одлазите ли тамо, имате ли пријатеље?
- Радо цитирам једног босанскохерцеговачког академика који је рекао: "Није битно где је ко рођен. Битно је кад је први пут осетио мирис свог дворишта, своје врбе, кад га је сунце огрејало на том месту. То је место рођења." Да, везан сам за Коњиц, имам тамо пријатеље. Имам их свуда, али најдраже ми је да одем у Коњиц, да видим моју Неретву, људе који су много раздраганији него овде, у нашем натмуреном Београду. Мени је тамо не лијепо, него прелијепо! Ево, одмах сам кренуо са ијекавицом! (смех)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
