Постоји неписани ценовник за све оне домаће обичаје на којима је парола “дај колико даш”, а заправо су суме врло прецизно одређене.
- Колико новца да дам, а да се не осрамотим - многима се врти по глави, па и једном Србину који је јавно затражио савет.
- Некада је обичај био 100 еура, али то је било давно, а инфлација ударила. Колико се сад носи у коверти? Београд је у питању - упитао је он. Убрзо су услиедили најразличитији одговори, међу којима је било шаљивих, али и оних врло логичних.
- Стави 500, нека иде живот - гласио је први, а затим су се надовезали остали. Један од њих добио је највише лајкова.
Незванични ценовник српске свадбе изгледа отприлике овако и може да варира од града до града, али пред вама је онај најскупљи, престонички.
Припремање свадбе за младенце је постао бизнис
Основица је 50 евра по особи, а онда на то додајте следеће:
близак си с младенцима: додај 50 еура
кум си: додај 50 еура минимално
богат си: додај 50 еура
желиш да сви знају да си богат: додај 100 еура
јако сиромашан: додај мање од 50 еура или смисли изговор да не идеш.
- Припремање свадбе у Србији за младенце је постао бизнис. Гледа се уложено и добијено, што је јако јадно. Стави колико си у могућности и колико мислиш да је у реду - коментарисао је други Србин.
- Минимум колико можеш платити је онолико колико младенци дају за тебе - цена столице, тј. хране, тако да им ниси трошак - саветовао је трећи.
- Мени је 50 еура по 'столици' у реду. Значи моја жена и ја кад идемо дајемо 100 еура. Када смо ишли код родбине сви као породица, пошто нас је било више, рачунали смо сви по 50 еура у једну куверту и то је то. Мислим да је то сасвим у реду. Ако је до новца проблем онда нису требали ни да зову - гласио је још један од коментара.
Наравно, прави домаћини и пријатељи зову вас на свадбу да се заједно провеселите али овакви народски ценовници и служе како би поред ића и пића, и гости, али и младенци знали како да се преброје и шта отприлике да очекују.
Свекрвина свеска
- Ја сам из малог места и код нас постоји једно неписано правило да родитељи младенаца, најчешће младожењина мама уредно записују све поклоне у неку свеску, да се зна колико је ко дао. Разлог није малициозан него, рецимо, моја мама има три сестре, иначе имамо велику фамилију, стално је нека свадба и записује се ко је шта донео да се не би десило да ми одемо код некога ко је нама дао, примера ради 200 евра и осрамотимо се са неком мањом цифром. Посебно што свуда идемо чопоративно па и није свеједно да ти седне нас петоро из једне куће, а понесемо 50 евра - написала је Драгица (33) из Шумадије.
Обичај битнији од пара
"У мом селу на истоку Србије се до скоро на разглас говорило ко је колико дао. Више се то не ради, нити се толико често праве свадбе под шаторима али и даље се чува обичај важнији од пара. Мој тата, рецимо, тачно зна и памти на којим свадбама је он био и када се ја будем женио на моју свадбу ће звати све те људе, његове пријатеље које ја малтене и не познајем, али то је по њему реду. И тако док ти позовеш његове госте, своје госте, женине госте - на крају те свадбе код нас у крају могу да имају и неколико хиљада људи и то је општа фешта. Ако неко којим случајем не буде позван, ако га заборавиш ти после буквално мораш да се переш како знаш и умеш да га ниси намерно изоставио, озбиљне свађе избијају" каже Александар (29).
А шта ви мислите, колико је довољно новца ставити у коверту?
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
