Морнари су, кроз историју, више пута угледали занимљив мистериозан призор: сабласну светлост која се јављала у близини јарбола, најчешће током морских бура.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Френклин и Тесла
Праву природу овог феномена први је објаснио је Бенџамин Френклин, а Никола Тесла ју је створио у својој лабораторији 1899. године, док је тестирао данас чувени Теслин калем.
Након тих догађаја, рађале су се легенде о овом феномену, а описи су често били у потпуности супротстављени.
Фото: репринт ТВ Новости
О чему је реч?
Ватра Светог Илије заправо је "тачкасто пражњење". Јавља се као светлоплава или љубичаста светлост, а понекад и као права ватра, и то на високим и оштрим предметима - јарболима, громобранима, торњевима, крилима авиона, димњацима итд. Штавише, може се јавити и на лишћу и трави, па и на роговима говеда. Обично је прати сјај и шиштање.
Ватра Светог Илије је, у ствари, врста материја позната као плазма, и то ниске густине. Електрично поље око предмета на ком се она јавља (оштрог или тачкастог) изазива јонизацију молекула ваздуха, због чега се формира сабласни сјај. Овај феномен јавља се при постојању око 1.000 волти по центиметру, али то није константно - тај број умногоме зависи од геометријских карактеристика предмета око ког се ватра Светог Илије ствара. Оштријим предметима је потребна нижа волтажа, па су "пражњења" интензивнија на њиховим крајевима него на завршецима тупљих предмета. Заправо, зашиљени предмети деформишу електрично поље околине.
Фото: Википедија/Јавно власништво
На Западу је овај феномен познат као ватра Светог Елма, у Хрватској као ватра Светог Николе, док га ми знамо као ватру Светог Илије. У Кини се назива ватром богиње Мазу, а у старој Грчкој се једна ватра звала Хелена, а две Полукс и Кастор.
БОНУС ВИДЕО:
