За сахрану треба спремити панаију (жито), боцу вина и боцу помешаног вина и уља. Према народном обичају, панаија се не спрема у кући покојника, већ ван ње и њу спрема нека старија жена, односно жена која нема намеру да рађа децу. У многим местима у Србији постоји обичај изношења хране на гробље на помен или на Задушнице. Док је једнима то потпуно нормално, други су шокирани јер апетит у таквом тренутку - не постоји.
Фото: Профимедиа
Етнолог Јасна Јојић објашњава зашто се уопште храна износи на гробље, да ли је истина да се на тај начин "комуницира" са покојником и открива зашто су шљиве и крушке посебно важне. "Постоје веровања да душа губи тело, али да душа наставља своју егистенцију на неком од следећих нивоа, било да је то рај или неки ниво до раја. Зато се доноси храна, не само на сахрани, већ и на такозваним поманама кад се човек на гробљу помиње", каже Јасна Јојић у емисији "150 минута" на Првој и додаје када се храна износи на гробље:
- На сандук се постављају различити оброци, на дан сахране, кад се обележава прва субота, кад се обележава 40 дана, потом шест месеци и годину дана. Такав обичај се у источној Србији обележава до седме године - каже Јасна и открива да ли је истина да је храна начин да се "комуницира" са особом која је преминула.
Фото: Петар Милошевић
Прочитајте још
- Душа мора да буде весела, мора да осети радост живота, па се онда праве тзв. гозбе. Зато се на неким гозбама пева и свира. Сади се цвеће и дрвеће да би души мирисало, да би птице долазиле да певају. Обично се шљиве и крушке стављају на гробове. Мисли се да смрт воли шљиве и крушке. Постоје легенде и митови у нашем народу, али и у другим народима света, да се људи искупљују онда када дају крушке - истиче етнолог.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&
